Израел је у ноћи између четвртка и петка засуо бомбама иранске градове, убивши притом на десетине команданата и оштетивши велико нуклеарно постројење. Брутални напади су се наставили и током дана.
У петак навече Иран је снажно одговорио нападима на израелске градове, прије свих Тел Авив.
Док се са стрепњом како ће сукоб двије моћне силе утицати на свијет, сјетимо се зашто се годинама одвијају сукоби који су обликовали Блиски исток.
Само неколико сати прије масовног удара, амерички предсједник Доналд Трамп упозорио је на могућност “масовног сукоба”, а прије тога је најавио да САД неће дозволити Ирану да има нуклеарно оружје.
Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) покренуле су велику операцију под називом “Успон лава”, у којој су извеле нападе на војне циљеве и локације иранског нуклеарног програма.
Израелско ратно ваздухопловство (ИРА) извело је неколико таласа напада у различитим дијеловима Ирана.
Гађан је и Техеран, гдје је убијено неколико високих иранских војних званичника, укључујући начелника Генералштаба иранских оружаних снага и команданте Исламске револуционарне гарде, као и бројне нуклеарне научнике.
Ипак, поред тајног рата са Израелом који траје већ годинама, Иран је од почетка сукоба у Појасу Газе подржао палестинску групу Хамас, а сада је рат у сјенци ушао у нову, најопаснију фазу.
Зашто су Иран и Израел непријатељи?
Након исламске револуције 1979. године нови лидери Ирана заузели су снажан антиизраелски став.
Иран подржава милитантне групе Хамас, либански Хезболах и јеменске Хуте.
Израел сматра потенцијал Ирана да направи нуклеарно оружје пријетњом свом постојању.
Гдје се водио рат Ирана и Израела у сјенци
Либан
Ово је био најстарији фронт у бици која се водила индиректно.
Као реакција на израелску инвазију на југ земље 1982. године, либански муслимани који припадају шиитском огранку ислама, који доминира у Ирану, формирали су милицију која је постала Хезболах.
Њихова група је у извјесној мјери постала заступник за главне безбједносне снаге Ирана, Корпус гарде исламске револуције.
Израел и Хезболах су се више пута борили, укључујући и рат 2006. године. Од 7. октобра, Хезболах је изразио солидарност са Хамасом испаљивањем пројектила, минобацача и ракета на Израел скоро свакодневно, што је навело Израел да одговори сопственом ватром.
Сирија
Током грађанског рата у Сирији, Иран је изградио војно присуство у земљи како би подржао некада свог савезника, а сада одбјеглог предсједника Башара ал Асада, и олакшао копнени трансфер оружја намијењеног Хезболаху из Ирана у Либан преко Ирака и Сирије.
У настојању да заустави доток оружја и да се супротстави овом другом непријатељском присуству на својој сјеверној граници, Израел је до сада извео стотине напада унутар Сирије против пошиљки оружја и других циљева за које каже да су повезани са Ираном и његовим савезницима, у неким случајевима убијајући Иранце.
Послије 7. октобра, Израел је појачао ударе против милиција које подржава Иран у Сирији након што су се приближиле израелској граници. Иран је 25. децембра саопштио да је у израелском ваздушном удару у Дамаску убијен високи командант Револуционарне гарде.
Ирак
Иран је 15. јануара прошле године напао, како је назвао, израелски “штаб шпијуна” у ирачком аутономном региону Курдистана. Иран је покренуо више напада на Курдистан од краја 2022. године до тад.
Израел је у прошлости користио објекте у сјеверном Ираку за прикупљање обавјештајних података о Ирану, према бројним извјештајима.
На мору
Напади на комерцијалне бродове у региону почели су 2019. године.
Иако ни Израел ни Иран нису прихватили одговорност за ударе на бродове повезане са ривалом, сматра се да они стоје иза њих. Губитак живота је био риједак, али у јулу 2021. године по један британски и румунски члан посаде су погинули када је брод којим управљају Израелци у Оманском заливу погођен дроном у нападу који су амерички званичници повезивали са Ираном.
Такође, јеменски побуњеници Хути од почетка новог сукоба Израела и Хамаса, нападају бродове у Црвеном мору, а неријетко гађају и Израел са своје територије.
Шта је са нападима унутар двије земље?
Иако је Иран углавном апсорбовао израелске ударе на своје интересе у Сирији, његове тамошње снаге су 2018. године испалиле салву пројектила према израелским положајима на Голанској висоравни коју је Израел заузео од Сирије у рату 1967. године и касније анектирао. Израел је одговорио много већом демонстрацијом силе.
Сматра се да Израел стоји иза атентата на пет иранских нуклеарних научника у Техерану од 2010. године и неколико напада на нуклеарна мјеста у Ирану. Иран је у априлу 2021. године окривио Израел и обећао освјету за експлозију у његовом највећем постројењу за обогаћивање уранијума у Натанзу, за коју је рекао да је изазвала значајну штету.
Био је то други пут за мање од годину дана да је локацију погодила сумњива експлозија. Израел није ни потврдио ни демантовао да је одговоран ни за један напад. У октобру 2021. године, ирански генерал је рекао да Израел вјероватно стоји иза сајбер напада који је паралисао бензинске пумпе широм Ирана.
Заоштрила се ситуација 2024.
У априлу 2024. у нападу на иранску амбасаду у Дамаску убијено је седам официра Револуционарне гарде, укључујући и двојицу високих заповједника. Иран је оптужио Израел, који није признао нити негирао одговорност.
Иран је потом одговорио масовним нападом дроновима и пројектилима на Израел, који је затим узвратио нападом на иранску територију.
У октобру прошле године Иран је испалио преко 180 пројектила на Израел, као освету за убиство вође Хезболаха Хасана Насрале (27. септембра у Бејруту) и лидера Хамаса Исмаила Ханије (31. јула у Техерану). Касније тог мјесеца, Израел напада иранске војне базе.
Ирански демонстранти држе иранске и палестинске заставе на антиизраелском скупу у Техерану, Иран, у петак, 13. јуна 2025.
Ирански демонстранти држе иранске и палестинске заставе на антиизраелском скупу у Техерану, Иран, у петак, 13. јуна 2025.
