Све је мање људи који иду у банку или пошту да би платили рачуне, пребацили новац са рачуна на рачун. Традиционални модели пословања брзо уступају мјесто апликацијама, аутоматизацији и, све чешће, унифицираним правилима која вриједе у цијелој Европској Унији.
Посљедњи у низу таквих корака је увођење новог правила о банковним трансферима у стварном времену, које би, према најавама, у цијелој ЕУ требало ступити на снагу у октобру 2025.
Како наводи Њемачка новинска агенција (дпа), циљ је стандардизација процеса трансфера новца међу чланицама ЕУ, уз једно кључно обећање: уплата мора бити процесуирана – или одбијена – у року од десет секунди, пише "Феникс магазин".
Од јануара 2025, све банке и штедионице у Њемачкој биће дужне примати уплате у стварном времену, док ће од октобра те године све финансијске институције морати омогућити и слање таквих уплата. За кориснике то значи крај чекања на банковне дане, празнике и викенде. Уплата ће се обрађивати 24 сата дневно, 365 дана у години.
Правило од 10 секунди
Нова правила налажу да банке морају кориснику у року од 10 секунди потврдити је ли трансакција успјешно проведена. Ако није, морају одмах јавити разлог – на примјер, погрешан ИБАН. Овај принцип “инстант реакције” требао би повећати ефикасност, али и сигурност.
Стручњаци из Центра за савјетовање потрошача Сјеверне Рајне-Вестфалије подсјећају да су се до сада банковни трансфери знали “вући” и до три радна дана, посебно ако су обављени пред викенд. Сада ће процес бити готово тренутан, што ће засигурно олакшати бројне свакодневне финансијске активности.
За разлику од многих услуга које су донедавно биле бесплатне, а сада се наплаћују (попут резања торте у ресторану, кориштења ручника у теретани или чак исписивања бординг паса на аеродрому), трансфери у стварном времену неће носити додатне трошкове. Ипак, постоји горња граница – један трансфер не смије премашити износ од 100.000 евра.
Упркос предностима, стручњаци за заштиту потрошача упозоравају да оваква брзина доноси и значајне ризике. Будући да се средства одмах пребацују, погрешно извршени трансфери тешко се могу опозвати. Ако, на примјер, унесете криви ИБАН и новац заврши на погрешном рачуну, банка више неће имати времена “зауставити” трансакцију, што значи да би у неким случајевима, макар привремено могли остати без новца.
Како би се смањио ризик од превара и грешака, банке ће бити обавезне ојачати безбједносне протоколе, укључујући додатне провјере података примаоца.
Посебну пажњу треба посветити појмовима који често стварају забуну међу корисницима. Наиме, “трансфери у стварном времену” нису исто што и “тренутни банковни трансфери” какви се користе, на примјер, при онлајн куповини. У потоњем случају, трговац само одмах добије потврду о плаћању, али новац не сједа одмах на рачун, већ се трансакција проводи с одгодом. Код правих трансфера у стварном времену, средства су одмах доступна примаоцу.
Нема додатних накнада
Важно је напоменути да банке не смију наплаћивати додатне накнаде за ове брзе трансфере; трошак таквих трансакција не смије премашити цијену стандардних банковних трансфера.
Дигитализација и европеизација банкарских услуга доносе бројне предности, но истовремено додатно потискују традиционалне облике пословања. Банкомати замјењују благајнике, мобилне апликације руше потребе за физичким доласком у пословнице, а нова правила готово у потпуности укидају разлике међу банкама у различитим државама чланицама.
За кориснике који су се навикли на дигиталне услуге – ово је корак напријед. Али за оне који су још везани уз класичне методе пословања, сваки нови талас дигиталних промјена значи и нову дозу несигурности.
