Банке данас имају пуно строжа правила него што су их имала прије неколико деценија, па чак и неколико година.
Данас није довољно само донијети новац и положити га на рачун. Ако планирате положити већу количину готовине, будите спремни на додатна питања, посебно ако износ прелази 10.000 евра.
Наиме, банке су, у складу с европским и домаћим законима о спречавању прања новца и финансирања тероризма, обавезне затражити доказ о поријеклу новца, пише "Феникс магазин".
Ова пракса присутна је широм Европске уније. Грађани су често збуњени: како доказати поријекло новца ако су га годинама штедјели код куће, без икаквих потврда, а сада га желе положити? Према важећој пракси, прихватљиви докази за готовину укључују потврде о исплатама готовине из других банака или штедионица, изводе са рачуна који показују редовно подизање новца, уговоре о даровању, рјешења о насљеђивању, рачуне за приватне продаје или потврде о замјени валута или куповини девиза.
Ако, на примјер, годинама подижете мање износе са свог рачуна и штедите их код куће, ти банковни изводи могу вам послужити као легитиман доказ. За оне који су новац добили као дар, препоручљиво је имати писану потврду – не само ради банке, него и због пореских прописа. Код већих износа, такав уговор може бити кључан у избјегавању неугодности.
Можда звучи невјероватно, али свака новчаница технички је регистрована. У теорији, банка може провјерити подударају ли се серијски бројеви новчаница које сада желите положити с онима које сте прије подигли. Иако је та провјера ријетка и технички захтјевна, она није немогућа – посебно ако банка сумња у поријекло новца.
У случају да не можете доставити никакав документ који потврђује поријекло готовине, банка има право одбити уплату. У озбиљнијим случајевима, то може резултирати и прекидом пословног односа, посебно ако банка процијени да више не може имати повјерење у клијента. У таквим ситуацијама, препоручује се консултација с адвокатом.
Он вам може помоћи у припреми документације, објаснити банкарску процедуру те у неким случајевима и директно контактирати банку како би се избјегли проблеми или непотребна одбијања.
У Хрватској, као и у већини ЕУ земаља, банке најчешће траже доказе о поријеклу готовине код уплата већих од 10.000 евра за постојеће клијенте. Банке могу затражити додатне информације чак и код уплате од 2.500 евра.
Предузетници у друкчијој позицији
Пословни клијенти, попут привредника и фирми, углавном се не суочавају с овим проблемом, јер су веће готовинске уплате у њиховом случају уобичајене. Ипак, ако банка примијети неуобичајено понашање или сумњиву трансакцију – контрола се може активирати и у том случају.
С обзиром на све чешће контроле и обавезну примјену законских прописа, грађани би требали бити свјесни да “новац из коверте” више није добродошао без позадинске документације. Ако планирате већу уплату, припремите све што можете – изводе, потврде, уговоре.