На дохват руке био је посао вриједан милионе који би можда заувијек промијенио модерну српску ауто – индустрију ,али су рат и санкције учиниле своје па је „малиша“ из Прибоја остао на свега 30 направљених примјерака.
Мало ко данас зна да се у Прибоју почетком деведесетих спремало мало „чудо на точковима“ направљено од полиестера, које је требало да покори планету као тада вјероватно најмањи и најјефтинији модерни аутомобил са цијеном од свега 3.900 њемачких марака.
Овај малени дизелаш са аутоматским мјењачем и јапанским мотором био је намијењен градским условима експлоатације, закрченим саобраћајницама, без довољно паркинга и гаража.
– Баш кад је требало да кренемо у производњу малолитражног аутомобила „поли 10“, кад смо све сложили пресјекле су нас санкције. Стопиран је увоз мотора и компоненти из кооперације. Успели смо да склопимо 30 аутомобила и продамо их, цијена је била 3.900 марака – изјавио је својевремено за Новости Драган Њемчевић, руководилац техничке припреме у фабрици „Фаспини“ прибојског „Полиестера“.
Поли 10″ су мајстори из фабрике и купци од миља назвали „малиша“, а резултат је сарадње са француском фирмом.
– Са француском фирмом „Ерад“, из града Дуе, склопљен је 1988. године уговор о производној кооперацији – подсјећа Њемчевић на дане кад је у Прибоју, поред чувених ФАП-ових камиона, започела производња четвороточкаша.
– Добили смо два „Ерадова“ возила и са њих „скинули“ калупе за израду дијелова од полиестера. Наши радници су тамо ишли на обуку, а њима смо испоручивали металне решетке, волане, акумулаторе и друге дијелове, који су им са превозом били јефтинији него у Француској – казао је Њемчевић.
Из рибојске фабрике, познате по специјалним надградњама на камионима за превоз намјерница, било је поручено 200 мотора, а кад су видјели шта се спрема, смањили су на пробну серију од 30 комада. Убрзо су у хали, која није имала производну траку, почели производњу – чамаца.
„Малиша“ је почетком деведесетих година прошлог вијека испуњавао све стандарде за заштиту животне средине. Са редовном производњом возило је требало, каже Њемчевић, да се прилагођава захтјевима купаца, да мијења опрему и дизајн, као и сада већ застарјелу концепцију, што неодољиво подсјећа на немачки „смарт“ који је представљен 1998. године.
„Поли 10“ је покретао јапански мотор „кубота“, снаге 7,6 киловата (10 коњских снага), са просечном потрошњом између 2,3 и 3 литре дизела на 100 пређених километара и максималном брзином од 75 км/х. „Малиша“ је био дугачак само 2,5 метара (исто као и „смарт“), тежак само 400 килограма, имао је троја врата, два сједишта и велики пртљажни простор намјењен за сервисне и друге кориснике.
– Са првим даном санкција све је пукло, није било шансе да било шта стигне ни из бивших југословенских република. Браве и појасеви су прављени у Охриду, кошуљица мјењача у Макарској, управљач у Невесињу, кочнице у вараждинском „Стројотексу“ – подсјећа Њемчевић, пишу Новости.
