Pušenje, pijenje i fizička neaktivnost postaju duboko ukorijenjene navike između 36. i 46. godine, a njihove efekte je teže preokrenuti ili poništiti, otkrila je nova studija. Autori studije ističu da svaka godina kada nastavite da istrajete u nezdravoj navici čini štetu gorom i složenijom. Ove navike postepeno nagrizaju metaboličko i psihološko zdravlje osobe sve dok ne postanu dio biologije osobe nakon 46. godine. Finska studija je takođe otkrila da, kada osoba dostigne 30 godina, svaka dodatna decenija rizičnog ponašanja pogoršava njeno zdravlje u 50-im i kasnije.

- Svako rizično ponašanje povećava rizik od prerane smrti i bolesti, ali kada se kombinuje sa drugim rizičnim navikama, uticaj postaje kumulativan i akumulira se tokom cijelog života - upozoravaju naučnici.

Vrijeme prolazi, šteta raste

Ljudi koji su pušili, pili i bili fizički neaktivni u svojim dvadesetim godinama imali su malo negativnih posljedica u to vrijeme, ali ako se ovo ponašanje nastavi i u četrdesetim godinama, ono pogoršava mentalno i opšte zdravlje i udvostručuje metaboličke rizike, poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti i dijabetesa, do trenutka kada nađu u ranim četrdesetim. Finski istraživači su prikupili podatke o 369 ljudi iz studije koja je sprovedena od 1968. do 2021. godine. Izračunali su njihov trenutni rizik na osnovu toga koliko rizičnih ponašanja održavaju, u rasponu od nula rizičnih ponašanja (bez rizika) do tri rizična ponašanja (najveći rizik). Na primjer, 36-godišnjak koji puši i pije, ali je fizički aktivan, dobio bi ocjenu 2, dok bi 50-godišnjak koji je prestao da puši, ali i dalje pije i ne vježba, dobio ocjenu 1. Takođe su analizirali ne samo kakvo ponašanje osoba ima sada, već i koliko godina održava svoje štetne navike. Otkrili su da ljudi koji su se trenutno bavili ovim rizičnim ponašanjima imaju više depresivnih simptoma, veći metabolički rizik mjeren markerima kao što su visok krvni pritisak, veliki obim struka, nizak dobar holesterol (HDL), loše mentalno zdravlje i lošija samoprocjena zdravlja. Još gori su bili ljudi koji se sada bave ovim ponašanjima, ali su se njima bavili i u prethodnim decenijama.

Loše navike i depresija – ruku pod ruku

Pokazalo se da ljudi koji su počeli da puše u dvadesetim i ranim tridesetim godinama, za razliku od onih koji su počeli u četrdesetim godinama, imaju dvostruko veći rizik od depresivnih simptoma i 2,3 puta lošije psihološko zdravlje. Isto tako, ljudi koji su ranije u životu imali metaboličke faktore rizika imali su dvostruko veće šanse da razviju hronične metaboličke poremećaje nego oni kod kojih su se ovi faktori pojavili u srednjim godinama. Autori su istakli da je posebno zanimljivo da se vremenska akumulacija ovih rizičnih ponašanja pokazala posebno povezanom sa depresivnim simptomima. Ova studija, objavljena u časopisu Annals of Medicine, ima neke nedostatke, uključujući činjenicu da je otkrila samo da su rizična ponašanja povezana sa lošim zdravljem, ali ne i da su ona direktan uzrok. Takođe, naučnici nisu uzeli u obzir neka druga rizična ponašanja, kao što su nezdrava ishrana, nedostatak sna, konzumiranje droga i slično. Međutim, dugoročno trajanje studije i uključivanje ishoda fizičkog i mentalnog zdravlja nude redak i veoma vrijedan uvid u efekte dugoročnih životnih navika na zdravlje.

(Jutarnji)

Pratite nas i putem Vibera