Cijene jela u hrvatskim restoranima posljednjih su godina značajno porasle, a razlike u odnosu na razdoblje prije uvođenja evra dostižu i do 75 odsto.
Na obali se sve češće govori o praznim restoranima, dok gosti visoke cijene navode kao glavni razlog, a ugostitelji ih opravdavaju rastom troškova namirnica i radne snage.
Dnevnik Nove TV uporedio je cijene u restoranima iz prethodnih godina s onima danas, a razlike su, kako navode, velike.
Oni su istražili jelovnike istih restorana sad i ranijih godina, pri čemu naglašavaju da se radi o slučajnom uzorku s popularnih internetskih stranica za preporuku restorana, gdje su pronađeni i arhivirani jelovnici.
Cijene se, kažu, od prošlog ljeta nisu značajno mijenjale, ali su od uvođenja evra porasle, a nijedan restoran nije zadržao stare iznose.
Velik rast cijena u svega nekoliko godina
Prvo ljeto s evrom bilo je 2023. Na Hvaru je omlet tada koštao 11 evra, a sad 13, što je porast od 18 odsto. Hamburger je u istom razdoblju poskupio 15 odsto. U Zadru su dagnje na buzaru 2022. koštale 88 kuna (11,60 evra), a ove godine 14,50 evra - rast od 25 odsto.
Tuna na grilu s povrćem skuplja je više od 5 evra, a pršut s paškim sirom s 98 kuna popeo se na 15 evra (oko 15 odsto više).
Poskupljenja su vidljiva i kod italijanskih jela. Pizza vegetarijana u Dubrovniku je 2021. bila 95 kuna, a sad košta 19 evra. Pizza dalmatina s 98 kuna (13 evra) porasla je na 20 evra - čak 53 odsto više.
U Splitu poskupljenja od 50 do gotovo 75 odsto
U Rovinju su burger od tune i pržene lignje 2020. bili nešto ispod 10 evra, a sada su oko 15 - rast od 50 odsto.
Split bilježi rekorde iz 2019. - crni rižoto je s 11 skočio na 19 evra, ramstek s 19 na 29, a salata od hobotnice s 10 na 18,50 - povećanja od 50 do gotovo 75 odsto.
Ugostitelji poskupljenja objašnjavaju skupljim namirnicama i radnom snagom.
Međutim, prosječna plata je 2019. bila nešto manja od 9.000 kuna (1.186 evra), a sad iznosi 1.451 evro - porast od 23,5 odsto. To znači da su plate rasle upola sporije od cijena polovine svih navedenih jela, a u samo tri od njih prosječan radnik danas može jesti bez odlaska u minus.
