Археолошким истраживањем у пећини Црно језеро изнад Поникава на Пељешцу крајем маја и у првој половини јуна откривени су вриједни археолошки налази који указују на то да је пећина током миленијума кориштена као илирско светилиште, некропола и станиште.
Међу најзанимљивијим налазима су, како су објавили Дубровачки музеји, минијатурне грчке и локалне посуде кориштене у ритуалне сврхе, уломак керамичке главе божанства, као и људски остаци из различитих периода.
Истраживачки тим Археолошког музеја Дубровачких музеја предводио је кустос Домагој Перкић, а у тиму су били археолози Крешимир Грбавац и Паула Кнего, као и рестаураторка Сања Пујо. Спољни сарадници били су археолошкиња Кармен Бутиган и спелеолошкиња Наташа Цвитановић из спелеолошког клуба Урсус Спелаеус.
Пећина Црно језеро, дуга 238 метара и дубока 94 метра, смјештена је испод велике праисторијске камене гомиле на Илином брду изнад Поникава. Због свог доминантног положаја, током посљедња четири миленијума имала је важну улогу у животима локалних заједница. Током истраживања отворене су двије сонде укупне површине око 6 квадратних метара, у којима су откривени бројни вриједни налази и нова сазнања.
У бронзаном добу, углавном током другог миленијума прије нове ере, пећина је служила као облик станишта - уточиште у периодима конфликата, временских непогода или као сезонско пребивалиште.
Крајем бронзаног и почетком гвозденог доба, око деветог до шестог вијека прије нове ере, поједини дијелови пећине кориштени су као некропола, мјесто сахрањивања припадника праисторијске заједнице, о чему свједоче уломци људских костију, посебно лобања пронађених у каменој гомили. У посљедњим вијековима првог миленијума прије нове ере пећина се интензивно користила, прије свега њени улазни дијелови, од стране илирских заједница које су насељавале овај простор.
"Тада је пећина вјероватно кориштена као светилиште, слично као Вилина пећина изнад извора Омбле или Спила у Наковани. Наиме, у скривеним и мање приступачним дијеловима пећине, као и на улазу, пронађени су трагови који упућују на такву претпоставку. Ради се о већем броју минијатурних посуда, углавном грчких, али и локалних, које су обично остављане у светилиштима као вотивни прилози, тј. дарови кориштени у оквиру одређених религијских обреда и култова" истичу археолози.
Пронађени су и други уломци грчких посуда, најфинијих и најскупљих тог времена, у правилу грчког поријекла, које су служиле за чување вина (амфоре) или његово испијање (различите врсте чаша).
"Нису кориштене у свакодневном животу Илира, већ су биле симбол богатства и моћи тадашње локалне праисторијске заједнице, која је очигледно имала потребу да их користи у нама непознатим ритуалима (у којима је вино сигурно имало важну улогу), али и да их остави као поклон боговима. Посебно је занимљив керамички уломак главе, вјероватно неког грчког божанства. Сачуване су само коврџе косе, али свакако је ријеч о уломку који се типично налази у грчким и илирским светилиштима тог времена" наводе из Дубровачких музеја.
Посљедња употреба пећине утврђена је тек у касном средњем вијеку, тј. у 13. вијеку.
"Тада је, из нама непознатих разлога, једна или више особа положена на површину у дубљим, изузетно тешко доступним дијеловима пећине. Уз те скелетне остатке нису пронађени други археолошки налази, али је радиокарбонска анализа показала да датирају управо из тог периода. Прије даљих анализа не може се са сигурношћу рећи да ли су ту намјерно положени као покојници или су несрећним случајем заглављени у дубинама пећине из које нису могли да се извуку" објаснио је вођа истраживања Домагој Перкић.
Из Дубровачких музеја истакли су да, иако су ископавања била малог обима, резултати истраживања значајно доприносе разумевању континуитета насељености, духовне праксе и свакодневног живота на Пељешцу кроз миленијуме, преноси "24Седам".
