Класична књижевност често нам пружа јединствен поглед у прошлост – не само кроз догађаје које описује, већ и кроз културу, обичаје и поглед на свијет народа који су је створили. Иако се многа дјела сматрају фикцијом, она могу садржати елементе стварних догађаја који су пренесени усменим предањем или обликовани колективним сјећањем. Један од најпознатијих таквих примјера јесте Хомерова Илијада, еп који говори о Тројанском рату – митском сукобу између Грка и становника моћног града Троје.
Прича о Тројанском рату једно је од најпознатијих класичних дјела које већ вијековима фасцинира човјечанство, али питање остаје: да ли је сукоб који Хомер описује заиста постојао, макар у другачијем облику? Да ли су Ахил, Хектор, Агамемнон и Хелена само симболи из пјесничке имагинације, или се иза њих крију историјске личности и стварни догађаји?
Одговоре на ова питања данас тражи нова генерација археолога, која се враћа на мјесто гдје је све почело – брдо Хисарлик у сјеверозападној Турској, локацију за коју се већ деценијама сматра да је заправо легендарна Троја, наводи Бланкивиолетас.
Повратак на мјесто легенде
У мају 2025. године покренут је нови талас археолошких истраживања на Хисарлику, под вођством професора Рüстема Аслана са Универзитета Чанакале Онсекиз Март. За разлику од претходних ископавања, која су се углавном фокусирала на горњи дио града, овај пут тим се посветио мање истраженим областима доњег града – локацијама које би могле открити много више о свакодневном животу и потенцијалним борбама које су се можда одиграле на његовим ободима.
Циљ истраживача није да докажу постојање митских јунака, већ да пронађу конкретне, материјалне доказе који би потврдили да се у Троји, током 13. века прије нове ере – периода који се често повезује са микенском верзијом приче – заиста одиграла велика битка или опсада.
Од легенде ка археолошкој стварности
Митолошки аспекти приче – богови који учествују у сукобу, божанска оружја и судбински двобоји – наравно, остају ван домашаја научне провјере. Међутим, сама структура Илијаде, утемељеност у реалним географским и друштвеним оквирима, као и детаљан опис ратних тактика и оружја, наводе на размишљање да би Хомерова пјесма могла имати корене у стварним историјским догађајима. И управо зато се археолози враћају Троји: не да би пронашли доказе о боговима, већ трагове људи који су можда водили рат који је инспирисао ову причу.
Три кључне тачке ископавања
Како би дошли до нових сазнања, тим професора Аслана фокусирао се на три кључна локалитета:
1. Спољне зидине града– чији распоред и стање могу показати да ли су биле изложене великим нападима;
2. Дијелови доњег града– потенцијално важне зоне за разумијевање свакодневног живота становника Троје, али и њихове одбране;
3. Отворени простори ван зидина– могуће бојиште на којем су се сукобили микенски ратници и бранитељи Троје.
Управо ова трећа област изазива највеће узбуђење. Уз помоћ модерних технологија – укључујући ЛИДАР, магнетометре и дронове – истраживачи су западно од доњег града уочили необичне облике у тлу који би могли указивати на остатке војних кампова или места окупљања трупа током дуже опсаде. Додатно, југозападно од града пронађени су докази који би могли указивати на аутентично бојиште – потенцијално мјесто гдје су се сукобили војници који су, вијековима касније, постали инспирација за ликове као што су Ахил и Хектор.
Материјални трагови древног сукоба код зидина Троје
Ископавања су већ почела да дају конкретне резултате. Пронађени су фрагменти оружја – бронзани дијелови копаља и стријела – затим камење за праћке, као и керамика са траговима паљевине. Још значајније су зидине које су, по свему судећи, срушене током насилних дешавања. Ови налази допуњују раније откривене скелете који показују трагове траума изазваних борбом – што додатно указује на то да је град био мета напада током бронзаног доба.
Међутим, да ли је тај напад био Тројански рат каквим га је Хомер описао? То је питање које остаје отворено. Градови су у том периоду често бивали нападани, и оно што данашњи истраживачи покушавају да установе јесте размјера и контекст сукоба.
Троја 6, Троја 7а и историјски оквир
Град Троја је током своје дуге историје пролазио кроз девет различитих фаза развоја – од око 3000. године прије нове ере до римског периода. Хомерова прича, по мишљењу већине археолога, највише одговара фазама познатим као Троја 6 Троја 7а, које су постојале између 1700. и 1200. године прије нове ере.
Посебно је занимљива Троја 7а, која је, према досадашњим подацима, доживјела насилно уништење – вјероватно током опсаде. Њени остаци показују јасне знакове уништења и наговјештавају да је град пао усљед сукоба, а не природне катастрофе или унутрашњих превирања.
Насљеђе Хајнриха Шлимана – и штета коју је нанио
Међутим, потрага за истином додатно је отежана због ранијих ископавања из 19. века, које је водио њемачки археолог Хајнрих Шлиман. Иако је управо он свијету представио идеју да се Троја налази на Хисарлику, његова методологија била је крајње неодговорна. Опсједнут жељом да докаже да је Хомер говорио истину, Шлиман је грубо копао кроз археолошке слојеве, уништавајући све касније фазе насеља како би стигао до онога што је сматрао ''правом Тројом''. Тиме је трајно оштетио бројне дијелове локалитета, уништивши драгоцијене доказе и отежавши рад будућим истраживачима.
Сјећања, предања и пјесма
Данашњи археолози не трагају за доказима о постојању богова и митских јунака. Њихов циљ је да покажу како се стварни догађаји – ратови, опсаде, разарања – могу пренијети кроз генерације, најприје усменим предањем, а потом у облику епова и поезије.
Ако се потврди да је Троја ВИИа уништена током великог сукоба, о чему свједоче пронађени остаци зидина, оружја и спаљеног материјала – можда нећемо добити потврду о постојању Ахила и Патрокла, али ћемо знати да је у темељу легенде постојао стварни догађај. А то би само потврдило снагу и дубину колективног памћења које је Хомер, вијековима касније, преточио у бесмртну пјесму, преноси Телеграф Наука.
.webp)
