Вијест да су научници са Универзитета у Кембриџу на планети К2-18б, удаљеној 124 свјетлосне године од Земље, открили могуће трагове ванземаљског живота, обишла је цијелу планету прије нешто више од мјесец дана.
Многи су повјеровали да је то коначан и увјерљив доказ да нисмо сами у свемиру, посебно јер су истраживачи тврдили да су у резултате сигурни чак 99,7 одсто.
Међутим, нова студија истраживача са Универзитета у Чикагу доводи у питање то откриће. Како је саопштио Универзитет у Чикагу, присуство молекула повезаних са животом не може се са сигурношћу потврдити. Неки истраживачи чак сматрају да су научници из Кембриџа „истрчали пред руду“.
“Открили смо да подаци које смо до сада прикупили садрже превише шума да би се извукао поуздан закључак. Једноставно немамо довољно сигурности да потврдимо постојање или непостојање конкретних молекула”, изјавио је Рафаел Луке, постдокторанд на Универзитету у Чикагу и главни аутор студије која је предата на рецензију у часопис Астрономy анд Астропхyсицс Леттерс и доступна као препринт.
Превише сличних једињења
Објава тима из Кембриџа од 16. априла била је фокусирана на планету К2-18б. Они су тада тврдили да су на тој планети идентификовани молекули диметил сулфид и диметил дисулфид – једињења која су на Земљи повезана искључиво са живим организмима.
Ипак, астрофизичари из Чикага одлучили су да преиспитају податке, полазећи од максиме да „изузетне тврдње захтијевају изузетне доказе“.
Коаутор студије Мајкл Жанг истакао је да је код тако слабих очитавања готово немогуће прецизно идентификовати појединачне молекуле.
“Све што садржи угљеник везан за три атома водоника може се појавити на истој таласној дужини. Диметил сулфид има управо ту структуру. Али постоји много других једињења са сличним особинама која би оставила сличан траг у подацима са Свемирског телескопа Џејмс Веб. Чак и са знатно бољим подацима, тешко би било са сигурношћу тврдити да је ријеч баш о диметил сулфиде”, објаснио је Жанг.
Аутори наводе да је циљ њихове анализе да пруже јаснији и темељнији поглед на ова открића.
“Питање да ли постоји живот ван Сунчевог система јесте најважније у нашем истраживачком пољу. Због тога проучавамо планете. Направили смо огроман напредак и не желимо да то буде засјењено прераним закључцима”, додао је Рафаел Луке.
„Расправе су здраве“
Астрономи из Кембриџа, које предводи Нику Мадхусудан, подсјећају да су у својој објави нагласили да не тврде са 100 одсто сигурности да су заиста открили поменуте молекуле. Двојица његових бивших студената – Луис Велбанкс са Државног универзитета у Аризони и Метју Никсон са Универзитета у Мериленду – били су међу истраживачима који су поново анализирали податке са планете.
Њихова прелиминарна студија, која још није прошла научну рецензију, показује да тврдње о потенцијалним биоподписима нестају када се примијене алтернативни статистички модели.
У једној варијанти модела, Велбанкс и тим проширили су број могућих хемијских једињења која би могла објаснити сигнале које је телескоп „Веб“ детектовао – са почетних 20 на чак 90. Више од 50 једињења дало је „погодак“, рекао је Велбанкс за агенцију АФП, а преноси Пхyс.орг.
“Када детектујете све, да ли сте заиста ишта детектовали?”, упитао је он.
Мадхусудан је поздравио научну дебату, рекавши да је отвореност ка различитим тумачењима саставни дио научне методе.
“Овакве расправе су здраве”, изјавио је за АФП.
Многи истраживачи и даље вјерују да ће свемирски телескопи једног дана моћи прикупити довољно доказа за идентификацију ванземаљског живота издалека.
“Али морамо да се држимо стандардних метода и градимо доказе пажљиво и темељно, умјесто да користимо нестандардне приступе и доносимо преурањене закључке”, додао је Никсон, преноси Телеграф.
