Писање руком може да повећа повезаност мозга више него куцање, односно може да повећа учење и памћење, показало је најновије истраживање.
Научници у Норвешкој дошли су до тог закључка тако што су снимали мождану активност 36 студената Универзитета у Норвешкој и дошли до закључка да куцање може да буде брже од писања руком, али да је мање стимулативно за мозак.
На почетку експеримента, ученицима је речено да или пишу ријечи курзивом користећи дигиталну оловку на екрану осетљивом на додир, или да укуцају исте ријечи помоћу тастатуре. Капа са 256 сензора на њиховој глави мјерила је њихове мождане таласе снимиле су електричне сигнале мозга ученика, укључујући гдје су мождане ћелије биле активне и како дијелови мозга међусобно комуницирају.
Коаутор студије и професор неуропсихологије на НТНУ Одри ван дер Мер рекла је да је главни налаз био да рукопис активира скоро цио мозак, у поређењу са куцањем, што једва да активира мозак као такав, преноси б92.
"Мозак није много проблематичан када притиска тастере на тастатури, за разлику од када формира та слова руком", каже ван дер Мер.
Студија је показала да писање руком захтијева комуникацију између визуелних, сензорних и моторних кортекса мозга.
Људи који су писали дигиталном оловком морали су да визуелизују слова, а затим да користе своје моторичке вјештине да контролишу своје кретање током писања.
"Када морате да формирате слова руком, 'А' ће изгледати потпуно другачије од 'Б' и захтијева потпуно другачији образац кретања", рекла је ван дер Мер.
Са друге стране када куцате, тастери изгледају углавном исто, без обзира на слово, додаје она и додаје да је то показало да куцање захтијева мање активности мозга у визуелним и моторним кортексима јер су само мали дијелови мозга активни током писања и нема потребе да мозак комуницира између различитих области.
