Свемирска сонда Венера из мисије Космос 482 лебди изнад наше планете више од 50 година. Али, сателит којим управљају Руси требало би да се сруши на Земљу сљедеће седмице – потенцијално на насељено подручје.
Сонда, која је изван контроле, према процјенама, ући ће у нашу орбиту између 7. и 13. маја.
Сада, научник открива колика је вјероватноћа да ће неко страдати од поквареног сателита величине аутомобила. Британско-амерички астроном Џонатан Мекдовел рекао је да би сателит "могао преживјети улазак у Земљину атмосферу и ударити о тло".
"У том случају очекујем да ће имати уобичајену шансу један према неколико хиљада да погоди некога", рекао је.
Велики је, али инертан и нема нуклеарних материјала.
"Нема потребе за великом бригом, али не бисте хтјели да вас удари по глави", додао је.
Мисија Космос 482 лансирана је у марту 1972. носећи сонду која се требала одвојити и летјети све до Венере. Међутим, због квара мотора, није успио правилно избјећи Земљину гравитациону силу. Главни дио свемирске летјелице падао је назад на Земљу 1981. и вјероватно изгорио у атмосфери јер никада није пронађен.
Али, његова капсула за слијетање, која је избачена у вишу орбиту током лансирања, остала је у свемиру, али сада се спушта све ниже и ниже. Будући да је капсула дизајнирана да стигне до Венере, опремљена је заштитним топлотним штитом који спречава изгарање. Дакле, то би му могло ненамјерно помоћи да преживи поновни улазак у Земљину атмосферу умјесто да изгори у фрагменте – на крају удари о површину.
"Када капсула поново уђе у Земљину атмосферу брзином од 27.000 миља на сат, биће окружена ударним таласом и горућом ватреном куглом док се атмосфера компримира под снагом њеног пада", рекао је Мекдовел.
Трење између капсуле и атмосферских честица на крају ће успорити њено спуштање на неколико стотина миља на сат, додао је.
Капсула је такође дизајнирана с падобранским системом за успоравање спуштања, али Мекдовел сматра да је "потпуно немогуће" да ради. Стога ће само треснути о тло, рекао је стручњак, попут аутомобила који пада из ваздуха брзином од 100 до 200 миља на сат.
Упркос томе, изгледи да ће Космос 482 стварно погодити вас или ваш дом су невјероватно мали – углавном зато што већина Земље није прекривена људима – што значи "не морате изгубити сан због овога".
Марко Лангбрек, астроном са ТУ Делфт у Холандији, процјењује да ће се поновни улазак догодити између 7. и 13. маја, али највјероватније 9. или 10. маја. Иако тачна тачка поновног уласка није потврђена, могао би пасти било гдје између 52 степена сјеверне и 52 степена јужне ширине.
"Ово укључује већи дио јужне и средње географске ширине Европе и Азије, као и Америке и цијеле Африке и Аустралије", рекао је Лангбрек.
У свемиру још има 170 милиона комада смећа
Не би било први пут да се "свемирско смеће" срушило у насељено подручје. Прошле године, мистериозни прстен ватрених крхотина ракете за лансирање срушио се у кенијском селу, иако срећом није било извјештаја о повријеђенима.
Комад смећа величине паметног телефона избачен с Међународне свемирске станице (ИСС) није успио изгорјети током спуштања кроз Земљину атмосферу, па је пао кроз кров куће на Флориди. Још 2019. године, Самсунгов сателит се срушио у двориште породице у Мичигену, још увијек у импресивном стању очуваности.
Др Џејмс Блејк, истраживач свемирског отпада на Универзитету Варвик, рекао је да постоје хиљаде активних и нефункционалних сателита који круже око Земље.
"Ово је судбина која чека неконтролисане сателите и крхотине који се више не могу супротставити силама отпора које изазива Земљина атмосфера", рекао је раније за "Мејл Онлајн".
Процјењује се да постоји око 170 милиона комада такозваног "свемирског смећа" - остављеног након мисија које може бити велико попут потрошених дијелова ракете или малено као пахуљице боје - у орбити уз око 700 милијарди америчких долара свемирске инфраструктуре. Но, само их се 27.000 прати, а будући да фрагменти могу путовати брзином већом од 27.000 километара на сат, чак и сићушни комадићи могу озбиљно оштетити или уништити сателите.
.webp)
