Када жене питате који тренутак памте као најсрећнији у животу, већина ће без размишљања одговорити – рођење дјетета.
Али, док беба не стигне на свијет, будуће мајке склоне су емоционалним успонима и падовима, страхујући да ли ће све бити у реду.
Пријевремени порођај један је од највећих страхова. Свака беба рођена прије навршених 37 недјеља трудноће сматра се пријевремено рођеном, јер пропушта кључни период раста у материци.
Када се Кира Мелдрам из Јорка породила у 34. недјељи, прије времена, плашила се да ће изгубити кћерку. Било је разлога за страх, да. Срећом, све је прошло у најбољем реду, захваљујући прије свега одлучности храбре мајке која је пратила свој унутрашњи осјећај и глас.
Откако је, у 21. недјељи, урадила ултразвук, доктори су јој предлагали абортус, јер је беба патила од ријетког поремећаја цријева. Дијагностикована јој је јејунална атрезија, абнормално сужавање, односно непотпуна формација дијела танког цријева. Проблем је изазвао накупљање течности у абдомену, након чега је услиједио низ компликација.
Али Кира, која је имала неколико побачаја прије него што је зачела Лили-Роуз, одбијала је да прекине трудноћу. Израчунала је – укупно 14 пута.
– Доктори су ми сваке недјеље говорили да то учиним. Било је ужасно слушати такав савјет изнова и изнова, а нешто ми је говорило да ће Лили-Роуз преживјети. Толико сам срећна што сам послушала своје срце умјесто љекара.
Породила се само пола сата након што је журно стигла на клинику у Јорку. Скоро истог сата беба је пребачена у Лидс, гдје је обављено више операција које су јој спасиле живот. Провела је 20 недјеља у болници, прије него што је мама напокон могла да је одведе кући.
После шест мјесеци Лили-Роуз је била срећна и здрава дјевојчица. Имала је осјетљива цријева, али су љекари, овог пута пуни оптимизма, рекли да не очекују проблеме у будућности.
– Када сам отишла у породилиште, била сам престрављена, мислила сам да ћу је изгубити. Чекала сам, чини ми се, цијелу вјечност на њен први плач. Када је, коначно, тај мали и једва чујни врисак избио, осјетила сам како ме преплављује огроман талас олакшања. Била је најљепша беба коју сам икада видјела. Била је савршена.
Мајчино срце сломило се када су јој, свега неколико минута касније, узели бебу и однијели је у други град, гдје ју је чекао компликован хируршки захват.
– Упркос свему, није ме напуштао осјећај да ће бити добро. Расте, здрава је и снажна… То је доказ да мајка увијек најбоље зна.
Послије четири побачаја, колико их је имала током две године, Кира је била пресрећна када је сазнала да је поново у другом стању. Прва контрола послије 12 недјеља потврдила је да је све у реду. Али, девет недјеља касније љекари су приметили аномалију – бебин стомак почео је да се пуни течношћу. Одмах су схватили о чему се радили и предложили Кири да прекине трудноћу.
Међутим, није долазило у обзир да одустане од свог малог чуда, како ју је назвала.
– Било ми је ужасно тешко када су ми саопштили да није добро. Али, знала сам да је моја дјевојчица борац и да може да успије. Није било шансе да прекинем трудноћу – толико сам дуго чекала да постанем мама… – рекла је Кира.
Ишла је на ултразвук сваке недјеље до одласка у породилиште. И сваки пут јој се све више сламало срце, јер су љекари понављали исто. Послије контроле обављене у 28. недјељи откривено је да је бебино цријево пукло и да плодова течност продире у желудац.
– Стомак ми је јако отекао. Осјећала сам се као да носим огроман балон пун воде. Доктори су рекли да би течност могла да се испусти, али сам се плашила да ће захват повриједити бебу. Већ је била лоше и знала сам да не смијем да урадим ништа ризично. Упркос ужасним боловима, била сам одлучна у намјери да учиним све што је у мојој моћи како бих је заштитила, иначе себи никада не бих опростила.
Усљед накупљања течности Кира није могла нормално да се креће. Но, чврсто је ријешила да трудноћу изнесе до краја. Беба је свијет угледала са свега 1,8 килограма. Након неколико драгоцених минута са мајком, пребачена је у болницу у Лидсу. Љекари су морали брзо да дјелују како би јој спасили живот. Својих првих осам недјеља Лили-Роуз провела је у инкубатору.
– Изгледала је тако сићушно иза стакла, са свим оним жицама и мониторима око ње. Знала сам да је то најбоље мјесто за бебу, али сам жељела да је држим у наручју. Мјесецима сам чекала да је упознам, а онда, када је коначно стигла, нисам могла да је узмем у руке. Било је то поражавајуће.
– Други пут је оперисана са шест недеља. Само једна до три од 10.000 беба роди се са јејуналном атрезијом. Стање је толико ријетко, да љекари пишу радове о Лили-Роуз – која је нетолерантна на лактозу – како би помогли будућим случајевима.
Дјевојчица је, на изненађење свих, брзо напредовала и из дана у дан постајала снажнија. Кира сваки тренутак проводи уз своје чудо, малог борца који је послије неколико мјесеци почео нормално да се развија. Послушала је унутрашњи осјећај и данас је себи бескрајно захвална на томе.
