Када се одрасла дјеца свађају, чак и ако годинама не живе са родитељима, свађа може донијети немир цијелој породици. Престала су да комуницирају, избјегавају породична окупљања или се једноставно нису појавила, а родитељи знају да је ситуација озбиљна. Свјесни су да не треба да се мијешају и да заузму страну, али жеља да се умијешају и покушају да све ријеше је готово неодољива, пише HuffPost UK.
''Када се одрасла дјеца свађају, родитељи се могу осјећати беспомоћно, несигурно да ли да интервенишу или да се повуку'', објашњава психотерапеуткиња Шарлот Брејтвејт. Ову дилему, додаје она, погоршавају нејасне границе у родитељству јер ''не постоји церемонијални тренутак који дефинише када дијете постаје потпуно независно'', због чега се многи родитељи осјећају одговорно дуго након што њихова дјеца одрасту.
Међутим, психотерапеуткиња савјетује родитељима да се не мијешају превише у међусобне односе своје дјеце. У крајњој линији, одрасли су ти који треба да буду у стању да ријеше сукобе, а да не доведу родитеље у незгодан положај. Зато су Брејтвејт и други стручњаци подијелили четири савјета са ХафПостом о томе како даље.
Одуприте се жељи да поправите ствари
Иако може бити болно гледати како се ваша дјеца свађају, терапеуткиња Роја Рахманзаде упозорава родитеље да не покушавају да посредују, изгладе ствари или подстакну опроштај јер то може да им се ''обије о главу''. Одрасла дјеца могу осјећати да се њихов бол не схвата озбиљно.
''Често је најбоља ствар коју родитељ може да уради јесте да остане повезан са оба дјетета, а да не заузима страну, и да прихвати да помирење не може бити журно или на силу'', каже она. Адесиоје се слаже, рекавши да медијатор треба да буде неутралан, што, упркос најбољим намјерама, родитељима често није лако постићи.
Покушајте да останете неутрални
Одрасла дјеца треба сама да ријеше своје проблеме, у своје вријеме, ако и када буду спремна, каже Ворвик. Она подстиче родитеље да избјегавају да заузимају страну, додајући: ''Шта год да радите, не дијелите жалбе једног брата или сестре са другим'', јер то може поткопати повјерење.
Умјесто тога, она савјетује да се фокусирате на сопствени однос са сваким дјететом. Иако бити неутралан не значи да треба да игноришете шта се дешава. ''Признајте њихов бол и чињеницу да је ситуација тешка, а затим их пустите да се сами носе са тим'', каже Адесиоје, сугеришући да бисте могли предложити индивидуалну или породичну терапију.
Преузмите одговорност
Иако није посао родитеља да поправљају однос између своје дјеце, ''препознавање било које улоге коју су можда играли у обликовању те динамике може бити снажан чин преузимања одговорности'', предлаже Брејтвејт.
На примјер, ако осјећате да сте једном дјетету посветили више пажње или заузимали страну у прошлости, важно је то признати. Таква саморефлексија може ублажити дуготрајне тензије и створити простор за исцјељење.
Брините о себи
Овај период може донијети много туге и тешких емоција, па је кључно да се бринете о сопственом благостању. ''Гледање ваше дјеце како се свађају може бити невјероватно узнемирујуће. Важно је запамтити да више није ваша улога да поправљате ствари као што сте можда радили када су били мали'', каже Ворвик.
Ако се осјећате лоше, разговор са стручњаком може бити од помоћи. И не губите наду.
''Односи се могу и мијењају током времена. Чак и дуги периоди отуђења могу бити праћени поновним повезивањем, зато покушајте да останете отворени за промјене'', закључује она.
