Сезона крпеља траје од априла до септембра, а важно је унапријед знати како га правилно извући из коже уколико се сусретнете с овим проблемом.
Стручњаци наводе како је најбољи начин заштите од крпеља ношење дуге одјеће током боравка у природи те наношење репелената. Иако крпељи могу дјеловати безазлено, увијек требате бити на опрезу.
Заразне болести које преносе крпељи су крпељни менингоенцефалитис - упална болест централног нервног система, чија клиничка слика може ићи од обичне прехладе до тешких упала мозга, конго-кримска хеморагијска грозница - заразна болест која се веома ријетко јавља на нашем подручју, али доводи до тешког поремећаја у згрушавању крви, те изазива тешка крварења, што за посљедицу може имати смрт.
Такође могу пренијети и рикециозе које могу изазвати тешке облике болести са смртоносним компликацијама или лајмску болест која напада цијели организам, а нарочито кожу, нервни систем, зглобове и срце.
Особе које примјете закаченог крпеља на тијелу требају га уклонити чистим рукама и дезинфикованом пинцетом, тако што се инсект узме лагано у предјелу главе, тј. што ближе кожи те се извуче благим, равномјерним повлачењем од коже без икаквог увртања, пазећи при том да се извуче цијели инсект, без оштећења коже те без икакве употребе уља, бензина, леда или неких других препарата.
У случају да се не уклони глава или усни апарат инсекта, треба га покушати извући пинцетом без оштећења коже, а ако не успијете, ипак се јавити у одговарајућу здравствену установу. Битно је прегледати мјесто угриза, дезинфиковати га те још једном провјерити да ли је све извучено из коже.
Ако се појави оток или нека друга кожна промјена, на мјесту угриза требало би примјенити неки противалергијски лијек. Антимикробна заштита послије убода крпеља у правилу се одређује код надлежног љекара на основу пратећих симптома.
Не препоручује се други начин уклањања крпеља, посебно не методе спаљивања шибицом, гњечењем крпеља, премазивања неком кремом, мастима или уљима, јер су неучинковите и често контрапродуктивне и опасне по здравље.
