Након тропских дана са температурама изнад 40 степени, услиједило је нагло захлађење, а управо овакве осцилације представљају велики изазов за срчане болеснике, упозорава кардиолог и професор са УКЦ Србије, др Арсен Ристић.
Угостовању на РТС, др Ристић је истакао да високе температуре и нагле промјене времена озбиљно оптерећују кардиоваскуларни систем, нарочито код пацијената са хроничним обољењима као што су ангина пекторис, срчана слабост, постинфарктна стања и плућна хипертензија.
"Потребно је вријеме да се организам адаптира. Када се то не деси, срце мора да троши више енергије да би одржало проток крви, што може довести до погоршања симптома код хроничних болесника", објашњава др Ристић.
Један од највећих проблема током љетних врућина је дехидратација, која код старијих особа често остане непрепозната, јер с годинама опада осјећај жеђи. У исто вријеме, многи срчани болесници пију лијекове који избацују течност из организма, а ако не надокнаде изгубљену течност, може да дође до озбиљног пада крвног притиска, несвјестице па чак и срчаног удара.
"Посебно је опасно када пацијенти остану на истој терапији као зими, без прилагођавања лијекова временским условима. Зато је важно да се на вријеме јаве свом љекару и прилагоде терапију", наглашава др Ристић.
У екстремним условима савјетује се избјегавање физичког напора, нарочито у најтоплијем дијелу дана, као и ношење лагане, свијетле одјеће која не отежава регулацију тјелесне температуре.
На удару све чешће и млади
Професор је упозорио и на ризик од инфаркта код младих, који често потћењују опасности високих температура.
Навео је примјер младића млађег од 30 година који је, након физичког напора по врућини (трчања у шушкавој јакни како би наводно смршао), доживио инфаркт усљед дехидратације и стварања крвних угрушака – и то без сужења крвних судова.
"То се не би десило да је слушао своје тијело и прилагодио активност временским условима. Срчани мишић у тим ситуацијама трпи, настаје ожиљак и то оставља трајне посљедице", каже др Ристић.
Осим високих температура, додатни ризик представљају вирусне инфекције, алергије и промјене у спољашњим условима које утичу на слабост срчаног мишића. Код пацијената са плућном хипертензијом, и најмања грешка у уносу течности или дозирању лијекова може бити опасна.
За крај, професор Ристић подсјећа на препоруке Свјетске кардиолошке федерације:
Избјегавање алкохола и заслађених напитака
Ношење лагане одјеће и прилагођавање активности временским условима
Редовно праћење терапије и консултација са љекаром прије летњих врућина
"Најважније је да пацијенти познају своју болест, терапију коју користе и сопствене границе. Требало би имати у виду да нагло захлађење доводи до тога да пацијенти који су можда били стабилног стања у претходном периоду сада осјећају тегобе", поручује др Ристић за Курир.
