Љубитељи јагода који немају баште или дворишта, могу јагоде за своје потребе да гаје и у саксијама као собне биљке, на балконима или терасама. За садњу се користе саксије различитих величина, пречника од десет до тридесет центиментара.
Одабране саксије треба напунити растреситом плодном земљом, па у њих засадити по један до три живића јагоде, у зависности од величине саксије. Сађење се може обавити у току цијеле године, почев од марта па до краја новембра.
За сађење се могу користити живићи од свих сорти јагода, али ипак за овај начин гајења треба одабрати оне које обилније рађају и које имају атрактивне плодове. Првенствено ваља гајити такозване ремонтантне сорте које доносе зреле и сочне плодове почев од половине маја па до децембра.
Од тих сорти за гајење у саксији препоручују се Хумиђенто, Гем и Обари бјути. Ове три сорте дају род током читаве вегетације, па чак и у првој половини зиме ако се саксије унесу у топлу просторију. Осим ових, стално рађајућих, могу се садити и све једнородне сорте крупних плодова.
Јагоде у саксији гаје се на исти начин као што се гаји свако собно цвијеће. Поред редовног залијевања за одржавање влажности земљишта у саксији, два пута годишње треба ђубрити минералним комплексним ђубривима.
Такође, требало би им мијењати земљу и живиће сваке друге године, зато што су млади бокори продуктивнији од старијих.
Јагоде гајене у саксији могу донијети од 20 до 100 плодова, у зависности од величине саксије, што није за потцјењивање, поготово кад се узме у обзир да јагоде у цвату и кад су им плодови зрели дјелују и као украс.
Ако се саксије са јагодама средином јануара унесу у топлу просторију, онда ће њихови плодови почети да зру већ крајем фебруара, а ако се унесу почетком марта, онда ће почети да зру у првој половини априла.
