Данас је други дан Божића и бадњак и божићна пшеница су нам још у домовима. Шта с њима радити након празника и да ли треба одлагати сламу и бадњак или сачекати још неко вријеме?
Бадњак је један од симбола Божића, а храст за Словене представља свето дрво. Након празника га многи бацају у контејнер, поред, на улицу и слично, а исто се дешава и са божићном пшеницом. Међутим, никако ово не би требало да радите.
"Требало би да задржимо нешто мало од тог бадњака. Бадњак да спалимо, пре свега, на Бадње вече, зато што се током спаљивања бадњака уствари извршава тај ритуал, када се каже 'колико варница, толико парица, толико срећица'. Тако да, они који су то урадили добро су урадили, претпостављам, по тој некој народној традицији, али има и оних који заговарају да бадњак треба чувати и онда га стављају на, не знам, плодоносно дрвеће, да би било још плодоносније, а да би се енергија тог дрвећа пренела на тај њихов бадњак и да би они имали плодове тог рада", објашњава етнолог и новинар Јасна Јојић, преноси ТВ Прва.
"Све остало, сламу, пшеницу, то исто тако или треба негде посадити - пшеницу да даље ниче, а сламу негде спаковати, кукурузна зрнца и слично, да служе као амајлија. Можда нешто ставити у новчаник, те ситне ствари као што су зрнца кукуруза, пшеница и остало, кажу да привлаче срећу, као привлаче ситне парице, па их онда људи често носе у новчанику."
Који се обичаји везују за други дан Божића?
"Други дан Божића би требало можда да одемо негде у госте. Јуче се нигде није ишло, мада ми већ мало кршимо ту традицију и видим да су многи правили некакве забаве... Али Божић је породични празник и требало би да се проведе у оквиру породице, а другог дана је у реду отићи негде у госте или примити госте", поручила је она.
