Патка је водена птица из породице Anatidae, која обухвата велики број различитих врста. Сродна је гускама и лабудовима, иако је мања од њих.

Што се тиче подјеле патака на различите врсте, у науци постоје многа неслагања. Најчешћа подјела је према начину исхране. „Праве“ су оне које се „просипају“ и тако траже храну у слатким водама – то је племе Анатини . „Рониоци“ су из племена Ајтини . „Морске“ су специјализоване за шкољке из слане воде поред које проводе живот, то је племе Мергини. Пегава патка из Аустралије представља племе Стиктонетини. И тако даље.

Космополитска птица

Патка је космополитска птица, налази се на свим континентима осим Антарктика. Неколико врста чак успијева да живи на Окландским острвима и у Јужној Џорџији, близу Антарктика. Ове птице су стигле до Хавајских острва, Микронезије и Галапагоса. Патке из хладних региона мигрирају, оне из топлих региона остају тамо гдје јесу и не лете у великим миграцијама.

Жена радила у дворишту па ископала гранату

Људи су их ловили још од праисторијских времена. Ископавања у Калифорнији, Египту, Скандинавији, Швајцарској и Кини показују да су их људи јели прије 7.000 година. Пачје месо је био важан извор протеина, и нема сумње да су и рани људи користили пачја јаја. Патке које нису летјеле су истребљене управо зато што су их људи лакше ловили него њихове брзолетеће рођаке. Гајење ове врсте почело је релативно давно, како се помиње у древним египатским текстовима. Сваке године људи закољу око три милијарде патака ради меса. Перје, посебно паперје, је веома цијењено.

Брзо плива, захваљујући кожицама са пловним кожицама на ногама. „Гешка се“ по земљи и има карактеристичан ход. Женка кокодаче, мужјак шишти, посебно када је љут и када треба да брани своју породицу. Оба пола су веома расположена за љубавне игре. Изрека „лола к'о попин патак“ односи се на невјерног мужа, а забиљежио ју је Стеван Сремац у новели „Поп Ћира и поп Спира“.

Хљеб ће најдуже остати свјеж у замрзивачу

Пачје месо се не конзумира често.

Патка је нежна мајка, учи своје младунце да пливају, траже храну и проналазе пут, дозивајући их гласним квакањем да је прате, исправним редоследом. У историји европских народа, бела домаћа патка је била посвећена божанствима сунца управо због боје свог перја, док је дивља патка симбол божанстава природе.

На шта треба обратити пажњу приликом узгоја пачића?

Занимљиво је да у нашем климату, гдје је месо најцјењенија намирница, патка није често на столу или у дворишту. Пачја јаја такође нису у широкој употреби, иако садрже добар холестерол и друге хранљиве материје. Разлог, објашњавају фармери, је тај што када патка снесе јаје, она је тиха, док кокошка оглашава своје јаје гласним кукањем и трчањем около. Такође, фармери верују да није добро припремати пачје месо за Божић и друге веће празнике, уз објашњење да патка ногама размиче земљу уназад, па ће све у кући ићи „уназад“.

Представљено у умјетности

Веома је присутна у умјетности и чест је мотив на сликама из сеоског живота. У шаљивим народним пјесмама је у облику потковице и тако иде кроз село. „Патка плива преко Саве“, некада се пјевало, „Ај лили лили паче моје мало“, а стихове о паткама и пачићима писали су Јован Јовановић Змај, Љубивоје Ршумовић, Васко Попа и други писци.

Није изненађујуће што старији људи дјетету обраћају са „пачићу мој“ – ово обраћање с љубављу је заправо прави благослов, јер су, опет према вјеровању, пачићи отпорнији и брже расту од кокошака и ћурака. Вук Караџић напомиње да се у његово вријеме пачја крв сматрала поузданим лијеком против свих врста тровања и наводи случајеве људи који су на овај начин преживјели тровање. Такође помиње да је у овим крајевима некада живјела „златокрила патка“, односно дивља патка са златножутим перјем на стомаку и доњој страни крила – која се, гле чуда, пред младим ловцем претвара у дјевојку и вољна је да оде у његову кућу.

(Агроклуб)

Пратите нас и путем Вибера