Васкрс није био само празник радости и породичног окупљања, већ и посебан тренутак када се показивало поштовање кроз – одјећу. Данас бирамо стајлинге за Инстаграм, али некада су постојала јасна правила, симболика и обичаји у вези са васкршњим облачењем. И не, није било свеједно да ли носите тамне боје, нову хаљину или кравату.
Нова одјећа за нови почетак
У српској традицији, посебно у првој половини 20. вијека, Васкрс је био празник када се обавезно носи нешто ново. Вјеровало се да „како се обучеш за Васкрс, таква ће ти бити и година“. Зато су се бирале свијетле боје, њежни материјали и нова гардероба – колико год скромна она била.
Често су се одвајале паре баш за нову кошуљу или сукњу, а та одјећа се чувала само за „на светац“. Није била ствар моде, већ поштовања – према празнику, према породици, према Богу.
Облачење са значењем: Свијетло, уредно и свечано
Дјевојке су за Васкрс облачиле свијетле хаљине, везивале косу у плетенице, стављале мараме или машне. Момци су носили изгланцане ципеле, панталоне на пеглу и кошуље са чврстим крагнама. Ако би неко имао шешир – то је био знак озбиљности и стила.
Тамне боје су се избјегавале, јер су симболисале тугу. Иако није било стриктне забране, родитељи би често рекли: „Васкрс није за црно, сине.“ Бијеле чарапе, ципелице за цркву и уредно исфенирана коса – били су „маст хев“ сваког празничног јутра.
Педестих, шездесетих и седамдесетих: Васкрс као модна писта
У вријеме послијератне Југославије, и у градовима и на селу, Васкрс је био тренутак када су се „показивали“ нови комади – хаљина купљена на кредит, сако из Трста, ципеле „Маде ин Бата“.
Посебно у урбаним срединама, шетња до цркве и кроз парк била је модна шетња. Дјевојке су носиле рукавице, шешириће, ташне које се уклапају са ципелицама, а мушкарци кравате и уредно подшишану косу.
Данас: Спој стила, традиције и Инстаграма
У 21. вијеку, васкршњи стил се прилагодио новим временима – али многи обичаји и даље живе, макар у дигиталној форми. Породични ручак код баке је и даље прилика да се сви мало дотјерају – да се дјеца појаве у кошуљама и хаљиницама, да маме изаберу пастелну комбинацију, а тате извуку кошуљу из ормана „за посебне прилике“.
На Инстаграму и ТикТоку, васкршњи стајлинзи постају дио празничне атмосфере – уз јаја и славски сто, редовно се дијеле и модне комбинације, матцхинг аутфити за цијелу породицу, као и селфији из црквеног дворишта.
Мода као наставак обичаја
Данас не постоји „модни кодекс“, али многи и даље бирају свијетле боје, њежне тонове, природан мејкап и елеганцију. Облачење за Васкрс постаје начин да спојимо старо и ново – традицију и стил.
Можда више нико не говори: „То се не носи за Васкрс“, али и даље важи неписано правило – да оно што носимо тог дана треба да буде чисто, уредно и изабрано са љубављу.
Јер није ствар у бренду, већ у поруци.
А ви? Да ли данас носите нешто ново – или нешто што вас подсјећа на дјетињство?
.webp)
