Госпојински пост, који православни хришћани посте као и Велики пост, најкраћи је од четири велика годишња поста, траје 15 дана, од 14. августа до 28, али је строжи од божићног и апостолског (Петровски или Петровдански).
Све вријеме се пости на води, осим недјељом када су дозвољени уље и вино. Једино на празник Преображење Господње 19. августа, смије да се једе и риба.
Прави пост има двије стране – духовну и тјелесну. Духовна страна поста огледа се у уздржавању и од злих мисли, као и од било каквог гријеха. Теолог и вјероучитељ Александар Ђурђевић недавно је истакао за Курир да се правилно пости душом и тијелом.
"Једна од најчешћих грешака, иако не волим да причам о томе шта је грешка, а шта није, јесте што се већина људи фокусира само на храну, запостављајући духовну страну поста, која је и те како важна, па и важнија од тјелесне. Наравно, овим не кажем да не треба да постимо и храном, то јест да уносимо одређене намирнице, али не треба на то да гледамо правно, законски", испричао је он раније.
Истакао је да је свако од нас индивидуа за себе, те да свако пости шодно својим могућностима у договору са својим духовником или парохијским свештеником.
"Ако бисмо гледали правила по којима посте монаси, гдје би нам крај био. Нико правилно не би постио. Правилан пост је одрицање од страсти и пожуда које нас муче. Некоме је то употреба мобилног телефона, некоме прекомјерно гледање телевизије, другима су то храна и алкохол. Свакако, пост је излазак из зоне комфора, што нимало није пријатно, али вам желим да истрајете у томе. Пост је средство, а не циљ сам по себи. Пост без одласка на литургију и сједињења с Господом у светој тајни причешћа је као припрема за меч без изласка у ринг", објаснио је Ђурђевић.
Дешавало се и да се вјерник случајно омрси током поста, у том случају треба само да настави да пости, савјетује Ђурђевић.
Аналогно томе, шта бисмо урадили када бисмо изашли из куће, непажњом се саплели и пали? Да ли бисмо остали да лежимо на земљи или бисмо устали и наставили својим путем? Исто важи и за пост. Свакако треба свештенику поменути да смо се омрсили, намјерно или ненамјерно, и он ће нас упутити шта даље треба да радимо.
Сваки вјерник би требало да се посаветује са својим духовником. Правила могу бити ублажена за болесне, путнике, труднице и дојиље, као и за оне који раде тежак физички посао.
Теолог је нагласио и да период поста не би смео да се разликује од мрсног периода по томе шта је дозвољено радити, а шта не.
"Током поста није дозвољено да будемо с неким у свађи, да чинимо и мислимо зло, да оговарамо, да ленствујемо, да будемо неумјерени у јелу и пићу, али зар тако не би требало да се понашамо и ван периода поста? Вјерници треба да се уздржавају од мрсне хране, преједања и уживања у храни, лоших мисли, ријечи и дјела, тјелесних односа (у договору са својим супружником), алкохола, цигарета, испразних разговора. Треба да се уздржавамо свих штетних ствари, али као што сам већ поменуо, не само у периоду поста него и ван њега", закључио је Ђурђевић.
.webp)
