Лорен Канадеј је доживјела је срчани застој у фебруару 2023. године. Срце јој је престало да куца 24 минута прије него што је враћена у живот.
У разговору са новинарима “Мирора” описала је шта јој се десило током 24 минута када више није била жива.
Једно од вјеровања је да непосредно прије смрти живот пролети пред очима. У стварности, научници су документовали искуства људи који су се суочили са смрћу имају потпуно другачије виђење овог феномена.
Лазаров синдром, такозвана аутореанимација, је феномен који указује на спонтано враћање циркулације, чему је обавезно претходила безуспјешна реанимација, преноси “Мирор“.
Невјероватно је риједак, а љекари још увијек не знају тачан узрок феномена, иако се чини као да су се вратили у живот, заправо нису ни умрли.
Људи које задеси овај синдром често не живе дуго послије ‘повратка’. Заправо, према клиници Кливленд, од 65 документованих случајева од 1982. до 2018. године, само 18 људи потпуно се опоравило.
Лорен која је ‘умрла’ на 24 минута испричала је што се тачно догодило.
– Доживјела сам изненадни срчани застој код куће у фебруару – мој је супруг назвао Хитну и започео с оживљавањем. Требало је 24 минута Хитној помоћи да ме реанимирају. Послије 9 дана на одјељењу за интезивну његу, проглашено је да сам ‘когнитивно нетакнута’ и да немам видљива оштећења мозга’.
Лорен каже да је њен супруг, након што је доживјела срчани застој, изводио реанимацију четири минута, док јој је оператер хитне помоћи објашњавао шта треба урадити.
Хитна помоћ је наставила оживљавање још 20 минута прије него што је њено срце поновно почело да куца. Хитно је примљена у болницу, била је у коми два дана, а онда се пробудила.
– Пробудила сам се, била сам врло збуњена због интубације и нисам имала никакво краткорочно памћење још неколико дана. Никада нисам повратила сјећање на недјељу прије или на већину времена на интензивној њези и не сјећам се отприлике мјесец дана живота прије срчаног застоја.
Сјећам се само осјећања крајњег мира који ми искрено јако недостаје! Тај мир ме је пратио неколико недјеља након буђења. Речено ми је да сам стално заборављала зашто сам у болници – присјећа се.
Улазећи дубље у оно чега се сјећа из овог периода, Лорен је објаснила:
– Нисам видела свјетло ни тунел, али сам имала осјећај мира. Заправо се враћам на мјесто на спрату своје канцеларије гдје се то догодило кад сам под стресом…чудно, али истинито. Дефинитивно се више не бојим смрти, упркос томе што не видим ништа јасно чега бих се могла да се сјетим.
Осјећам да је врло танка линија између живота и смрти и иако сам захвална што имам више времена с пријатељима и породицом, више се не бринем због смрти. Много више ме брине бол коју често доживљавам у животу. Осјећам се као да је мој први живот завршио у фебруару и да сам се пробудила у свом другом животу, пише Жена Блиц.
.webp)
