Постоје незнатне разлике између западног и источног житија ове светице. Једна од британских хришћанских легенди бајковито говори о Сатани који је узео форму змаја, како би прождрао светицу. Ипак, Марија му је крстом пробуразила утробу и победнички искочила из његовог стомака. Још један сликовити мит говори о демону који ју је искушавао све док га није убила тољагом.
Огњена Марија, у западним црквама позната као Света Маргарета Антиохијска, једна је од Светих четрнаест помоћница, чији је удружени култ нарочито поштован у вријеме куге, Црне смрти, у 14. вијеку.
Марину је англиканска црква беатификовала 1222. године. Посвећено јој је преко 250 храмова широм Енглеске, од којих је најпознатија Вестминстерска опатија, преноси Блиц жена.
“Дан када горе и небо и земља”
Обичај је да се на овај празник, када због великих љетних врућина “гори небо и земља”, не раде никакви послови. Предање каже да оне којима се 30. јула запали жито, сијено или дом светица опомиње, јер су се огрешили радећи на њен дан.
А ако чујете грмљавину, то може да буде и лош знак – вјерује се да је пред нама тешка и сушна година, па и болест и сиромаштво према неким тумачењима.
На Огњену Марију треба избјегавати и купање у рекама и другим великим водама. Ову светитељку посебно поштују жене, тако да 30. јула не раде ни у кући, ни у пољу, а народ каже да “не ваља ни конац у иглу уденути”. Вјерује се и да девојке треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа, те ће их он заувек доживљавати као “свој одраз у огледалу”.