Милионима људи се сваке године уклони слијепо цријево и наставе да живе здравим животом. Слијепо цријево је орган који се традиционално сматрао прилично безначајним. Све више истраживања показује да није толико неважно да ли имамо слијепо цријево и да оно обавља неке потенцијално важне функције у тијелу.
Слијепо цријево (intestinum cecum) је отприлике величине нашег малог прста и затворени је дио десног колона. Издиже се из дијела гастроинтестиналног система који се назива цекум, неке врсте кесице унутар дебелог цријева, и налази се на доњој десној страни стомака, одмах близу карлице, објашњава др Хедер Ф. Смит, професорка анатомије на Универзитету Мидвестерн у Аризони.
У анатомији слијепо цријево је познато стотинама година, али Чарлс Дарвин је међу првима који је писао о њему и поставио хипотезу да је то еволутивно заостали органа који је служио сврси у неком тренутку људског развоја, али да нам више није потребан.
Пошто се често дешава да дође до упале слијепог цријева, једна од најранијих хируршких процедура је управо била уклањање слијепог цријева.
Једна од заиста занимљивих ствари у вези са слијепим цријевом, напомиње проф. Смит, јесте то што се заправо развијало и појављивало независно више пута током еволуције сисара. Отприлике 30 различитих пута на стаблу живота сисара, појавила се нека врста цекалног слијепог црева које не изгледа увијек као вермиформна врста црволиког слијепог цријева.
„Понекад је веома издужен, помало се сужава на крају цекума. Понекад је то сићушна избочина која се издиже тамо гдје би требало да буде цекум. Али у суштини, појављивао се више пута, што указује да има значајну функцију код сисара, а не само код људи“, објашњава професорка.
Откуд став да нам слијепо цријево ничему не служи
Дјелује крајње разумно тумачење да слијепо цријево нема никакву функцију у нашем организму, с обзиром на чињеницу да његово уклањање има релативно минималне негативне нуспојаве. Много људи може и живи савршено здравим животом без слијепог цријева, али то не значи да није корисно имати га, напомиње др Смит.
Шта медицина данас зна о његовој улози
Како наводи проф. др Хедер Ф. Смит, слијепо цријево изгледа да има двије комплементарне улоге у тијелу, и обје имају везе са помагањем гастроинтестиналном систему да одговори на инвазивне патогене.
Прва има везе са имуним ткивом, је у слијепом цријеву постоји концентрација лимфоидног ткива што помаже имуном систему да покрене свој почетни одговор против инвазивних патогена. Друга улога се назива хипотеза сигурне куће и њу је предложио тим са Универзитета Дјук, 2007. године. Идентификовали су биофилм у слијепом цријеву, односно постојање слоја здравих, добрих цријевних бактерија унутар слијепог цријева.
„Дакле, током периода гастроинтестиналних тегоба, када тијело има дијареју, већина добрих цријевних бактерија се испире из дебелог цријева. Али пошто слијепо цријево има релативно узак пречник и узак лумен, оно штити и дјелује као нека врста сигурне куће за ове добре цријевне бактерије. А то значи да након што се епизода заврши, овај резервоар здравих цријевних бактерија у слијепом дијелу може поново да насели остатак цријева и врати све те добре цријевне бактерије“, наводи професорка.
Постојање лимфоидног ткива у слијепом цријеву први пут је откривено негдје шездесетих година, а зна се да је лимфоидно ткиво секундарна врста имуног ткива које кад год је присутно, помаже у подршци имуног система. Такође, зна се и да кад год постоји слој здравих цријевних бактерија, он ће помоћи у подршци цријевима и на неки начин их поново населити.
Како онда живимо без слијепог цријева
Постоје и други начини за борбу против инвазивних патогена, а данас постоје и други начини за репопулацију цријева бактеријама, попут конзумирања пробиотика или јогурта. Постоје заобилазна рјешења за људе који немају слијепо цријево, а у ширем смислу, благи недостатак када су у питању проблеми са варењем можда заправо и нема толико негативан еволутивни ефекат, напомиње професорка.
Међутим, постоје студије које су показале да људи без слијепог цријева имају већу вјероватноћу да добију инфекције са Clostridium difficile C. diff, веома агресивном бактеријом, мада се то дешава само повремено.
Упала слијепог цријева
До упале слијепог цријева обично долази када се мали комад дигесте, мали комад хране који се вари, заглави у пречнику слијепог цријева и ограничи проток крви. Временом, слијепо цријево добија све мање и мање крви и постаје све више упаљено. Није у стању да се правилно дренира. И што се више упали, то је склоније пуцању, и тада може постати изузетно проблематично, могуће чак и фатално, када пукне, јер сав унутрашњи садржај гастроинтестиналног система може да процури у трбушну дупљу, истиче професорка.
До сада се упала слијепог цријева рјешава искључиво хируршким путем. Тренутно се тестирају неке врсте експерименталних техника лијечења упале антибиотицима или неким другим нехируршким методама.
„Неки љекари испробавају ово у случајевима који нису тешки како би видјели да ли могу да користе ову алтернативу умјесто да одмах пређу на операцију. И ако је могуће лијечити апендицитис без операције, чак и само у неким случајевима, то може бити предност за пацијента. Али наравно, када се слијепо цријево заиста упали, што је обично тада када људи то примијете, често је прекасно за било шта друго осим само хируршког уклањања“, сматра проф. Смит.
Тренутно је наука посвећена истраживању микробиома, посебно цријевног микробиома, и професорка вјерује да ће се репутација слијепог цријева сигурно побољшати како медицина буде више сазнавала о цријевном микробиому и интеракцији између органа.
