Дневни циљ 10.000 корака, настао као маркетиншки слоган шездесетих година 20. вијека, није научно утемељен, према новом истраживању, те и неколико хиљада мање корака може имати здравствене користи.
Научници су открили да досад прихваћен циљ није нужно златни стандард, будући да се укупна смртност смањила за готово половину код особе која је ходала 7.000 корака у поређењу с оном која је направила само 2.000 корака дневно, пише "Фајненшел тајмс".
Прелазак 10.000 корака као оптималан број осмислила је јапанска компанија Јамаса како би продала педометре у вријеме Олимпијских игара у Токију 1964. године. Овај број постао је популаран циљ у физичкој активности како су се паметни мобилни телефони с бројачима корака све више ширили.
"Бренд педометра дефинитивно је био добро маркетиншки позициониран", рекла је Динг Динг, главна ауторка студије објављене у часопису The Lancet Public Health. "Мислим да то има велике користи за јавно здравство – 10.000 је лијеп округли број па је прикладан за постављање циљева, иако није утемељен на доказима."
Истраживачи су анализирали податке више од 160.000 одраслих особа како би проучили како се ризици од озбиљних здравствених проблема разликују у односу на број дневно направљених корака. Рад који се ослања на десетине претходних студија представља прекретницу у проучавању утицаја циљева кретања, укључујући познати циљ од 10.000 корака, на широк распон здравствених стања.
Укупна смртност особа које су ходале 7.000 корака била је 47 одсто мања него код оних које су ходале само 2.000 корака. Ризици за оне који су чинили 7.000 корака смањили су се у погледу здравствених проблема, укључујући смрт од кардиоваскуларних болести и рака, као и појаву дијабетеса типа 2 и деменције.
Користи од још већег броја корака биле су мање изражене
Користи од још већег броја корака биле су мање изражене, при чему је стопа смртности била 48 одсто мања за оне који су направили 10.000 корака у поређењу с онима који су направили 2.000. Динг је истакла да дневно прелажење 10.000 корака и даље има боље исходе него 7.000 за нека здравствена стања, попут додатног смањења ризика од симптома депресије за 14 одсто.
"Јасно је да не препоручујем људима који тренутно ходају 10.000 корака дневно да се врате на 7.000", рекла је Динг, професорка јавног здравља на Универзитету у Сиднеју. "Међутим, након отприлике 7.000 корака додатна здравствена корист за сваких следећих 1.000 корака почиње се смањивати па је мањи 'повраћај улагања'."
"Студија је важан допринос научној литератури, који помаже да се разбије мит да би циљ од 10.000 корака дневно требало да буде стандард за оптимално здравље", рекао је Данијел Бејли, ванредни професор на Универзитету Брунел у Лондону.
"За постизање најбољег смањења ризика може да се препоручи циљ од 5.000 до 7.000 корака дневно, што ће бити остваривије за многе људе од неслужбеног циља од 10.000 корака, који је присутан већ годинама", рекао је Бејли.
Један од резултата ове студије био је да су користи од кретања изнад 10.000 корака значајне: при 12.000 корака укупна смртност била је 55 одсто мања него код 2.000 корака. То сугерише да је Јамаса, пионир у промоцији фитнес носиве технологије, ипак био на трагу нечега својим подстицајем на високо постављање циљева.
Студија показује да специфичан циљ не треба да се глорификује, рекао је Ендру Скот, предавач клиничке физиологије вјежбања на Универзитету Портсмут. "Она показује да је уопштено више кретања увијек боље и да људи не би требало превише да се фокусирају на бројеве, посебно у данима када је кретање ограничено. То једноставно значи да 10.000 корака дневно није једини број на који треба циљати."
