Суво воће често се сматра здравом и практичном ужином јер је богато влакнима и антиоксидансима. Ипак, због високе концентрације шећера и калорија, с конзумацијом треба бити умјерен.
Добија се уклањањем воде из свјежег воћа, чиме се смањује волумен, али повећава енергетска вриједност. Најчешће врсте су грожђице, урме, шљиве, смокве и марелице, док се кандирано воће, попут заслађених банана и ананаса, препоручује избјегавати.
Иако суво воће садржи исте витамине и минерале као и свјеже, они су знатно концентрованији. Садржи и полифеноле, који могу помоћи пробави и здрављу крвних жила. На примјер, грожђице помажу у регулацији крвног притиска, суве шљиве дјелују као природан лаксатив, а урме могу олакшати порођај.
С друге стране, воће попут грожђица садржи и до 59% шећера, а урме и више. Прекомјерна конзумација може довести до дебљања и метаболичких проблема.
Неки произвођачи додају сулфите како би сачували боју и трајност воћа. Код осјетљивих особа то може изазвати реакције попут осипа или астме. Такође, суво воће треба правилно складиштити јер може развити плијесан и друге контаминације.
За здраву конзумацију, бирајте природне варијанте без доданог шећера и увијек провјерите декларацију производа.