Убијен је на монструозан начин – само зато што је био српско дијете.
Слободана Стојановића из села Доња Каменица код Зворника, који се, бјежећи од муслиманских фанатика са родитељима, вратио по свог пса, на звјерски начин убила је Албанка Елфета Весели.
Српска православна црква прогласила га је светим новомучеником. Весели је добила све, осим казну какву је заслужила, а то је најбољи примјер како Суд и Тужилаштво гледају на убиства српске дјеце и српских цивила каже Бранимир Којић, предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих цивила Сребренице.
"Чињеница да једно дијете распорите да му направите крст на леђима ножем јасно говори да је то ништа друго до жена монструм. Тужилаштво и Суд БиХ су је наградили за то што је урадила и мислимо да је то најбољи примјер како Суд и Тужилаштво гледају на српске жртве и како гледа на убиства српске дјеце и српских цивила", каже Којић.
Док у Српској готово да не прође дан у мјесецу без сјећања на српске жртве у Средњем Подрињу – које су на мучки начин убијали припадници такозване Армије БиХ под командом Насера Орића – Меморијални центар у Сребреници сваке године објављује, како га називају, "извјештај о негирању геноцида" . Којић истиче да је циљ таквих извјештаја управо замјена теза – жртве да постану злочинци, а злочинци – жртве.
"Оно што је такође, могу рећи страшно је да они у свом јавном дискурсу сваким даном све више говоре да имају свије врсте жртава, они имају жртве геноцида и преживјеле жртве геноцида. Дакле они своје жртве удуплавају а сви они наши који су убијени ми о њима не смијемо да причамо и ставиће нас због тога на неке листе", поручује Којић.
Историју не могу да пишу никакве пресуде, каже Душан Павловић из Центра за друштвено-политичка истраживања. Има, каже, довољно доказа да се политика бошњачког вођства од почетка рата темељила на представљању искључиво једне стране као жртве у циљу стварања исламске државе.
"То је јасно, до се бави тим има много доказа о томе и страници су то констатовали бошњачка, политика муслиманска од почетка рата је била ј базирана на томе да они морају бити једине жртве", рекао је Душан Павловић, директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске.
А то сигурно нису. Породице српских жртава, које су страдале од руке припадника такозване Армије БиХ, још чекају правду. Много је недужних живота угашено, баш као и Слободанов, само зато што су били српски.
