Док сунце неумољиво пржи херцеговачко тло већ девети дан, а дим пожара замрачује хоризонте, припадници Управе за ваздухопловство МУП-а Републике Српске још једном су показали оно што их чини посебним – непоколебљиву одлучност да одговоре на позив у најтежем тренутку.
Први транспорт извршен је из Опште болнице Требиње ка УКЦ-у Републике Српске у Бањалуци. Након брзе реакције, брзо организованог и добро искоординисаног транспорта, 71-годишњи пацијент К.М, са озбиљним преломом бутне кости, одмах је примљен у УКЦ и припремљен за операцију, што је корак ближе оздрављењу.
"Током првог задатка, док се још нисмо ни вратили у базу, стигао је нови захтјев за ваздушни медицински транспорт. Нисмо ни помишљали на одмор, одмах смо кренули у нови лет. То је наш позив и наша дужност", изјавио је Срни начелник Управе за ваздухопловство Бобан Кустурић.
Други лет још сложенији. Пацијентица М.Џ. (58), са тешком дијагнозом: хаеморрхагиа субарачноидалис, руптурирана анеуризма, постоперативно стање.
Хеликоптер поново полијеће, овог пута из Бањалуке ка Београду, према Клиничком центру Србије, Клиника за неурологију. Борба за њен живот наставља се у болничкој сали, али захваљујући брзој и прецизној реакцији тима, стигла је на вријеме.
"У тренуцима када секунде одлучују, ми немамо право на грешку. Наши људи знају шта то значи – и зато дјелују брзо, ефикасно и сигурно", истакао је Кустурић.
Али, ни то није све. Док су једни били у мисији спасавања људских живота, други су водили борбу са ватреном стихијом. Већ девети дан, непрекидно, хеликоптери Управе за ваздухопловство надлијећу ватрене линије у ширем рејону Требиња. У ових девет дана избачено је више од 420.000 литара воде. Свака кап је ударац против ватрене стихије.
За припаднике Управе за ваздухопловство нема паузе. Нема ни изговора. Постоји само мисија: штитити животе, помагати и бити тамо гдје други не могу.
У дану када су се истовремено спасавали животи и гасили пожари, постало је јасно – ово нису само техничке операције, ово су приче о храбрости, одговорности и безусловној преданости.
И зато, док пожари пламте и док се воде борбе за сваки људски живот, на небу изнад Републике Српске и данас одјекује звук хеликоптера. Али то није само бука мотора и ротора – то је звук храбрости, преданости и части. Звук хероја.
.webp)
