Савјетник предсједника Републике Српске Милорда Додика, Марко Ромић, говорио је за Блиц ТВ о тренутним дешавањима у Републици Српској и одлуци Централне изборне комисије да одузме мандат предсједнику Републике Српске.
Ромић истиче да у цијелом процесу влада ''политички диктат'', који је на почетку долазио од администрације бившег америчког предсједника Џо Бајдена, а потом од бошњачке политичке структуре.
Ко заговара уклањање Додика са мјеста предсједника?
''У претходне двије године колико траје ова цјелокупна правна и политичка фарса, Република Српска и одбрана предсједника Додика била је изузетно досљедна поштовању свих правила наше правничке струке. Користила је сва она средства која стоје на располагању да се поштује ова правна процедура. Оно што вам морам рећи јесте да у цијелом том току трајања поступка присутан је један невјероватан политички диктат који је у почетку долазио од америчког амбасадора, бившег Мајкла Марфија који је представљао бившу америчку Бајденову администрацију и од дјела сарајевске, бошњачке политичке структуре, која заговара уклањање предсједника Додика са функције предсједника и уопште из политичког живота'', истакао је Ромић, и додао:
''Дакле, та удружена спрега ове двије политичке воље диктирала је цјелокупан кривични поступак који је вођен против предсједника. Зато је пресуда првостепена и другостепена таква да у потпуности негира материјалне и процесно-правне недостатке које она има.
''Три кључне ствари''
Ромић је желио да укаже на три кључне ствари у цијелом поступку.
''Прије свега, чињеница да ви у БиХ немате високог представника који је именован у складу са Дејтонским споразумом анексом 10. Друго, да је кривично дјело за које се терети предсједник политичко кривично дјело, које чак и није кривично дјело јер га није као таквог, дакле као допуну кривичног закона, донио једини овлашћени орган, а то је парламентарна скупштина БиХ. Треће, нигдје у свијету, а и у историји права, уставна обавеза и уставно овлашћење предсједника не може представљати кривично дјело. На крају крајева, устави Босне и Херцеговине и Републике Српске су правни акти веће правне снаге од било којег закона. И на крају, оно што је кључно, јесте да је сам поступак вођења кривичног поступка, дакле, главног претреса био оптерећен многим процесним недостацима, па је ту одбрана навела десетине њих у својој жалби - објаснио је он.
О Додиковој пресуди
Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине потврдило је осуђујућу првостепену пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику у предмету који се водио против њега због непоштивања одлука високог представника.
Ромић истиче да таква пресуда ''представља кршење основних људских права''.
''Ту ништа није сметало, рећи ћу, пристрасном првостепеном судији да донесе такву срамну пресуду и ништа није сметало апелационом вијећу да такву мањкаву, недостатну пресуду и потврди. То говори да је одбрана предсједника искористила сва могућа правна средства.
Даље на располагању стоје управо најављене мјере. Прије свега апелација Уставном суду Босне и Херцеговине, зато што су оваквом пресудом повређена сва људска права и основне слободе које су гарантоване и каталогом људских права и слобода Устава БиХ, али и Европске конвенције о људским правима, јер се овим покушава озаконити и легализовати политички прогон једног легалног и легитимног предсједника Републике'', наводи Ромић.
''Напад на уставни поредак Републике Српске''
Како каже, ово није само напад на Додика, већ и на све људе који су гласали за њега.
''Само ћу подсјетити да је за предсједника Додика гласало 300.000 грађана на општим изборима 2022. године. Ово је директни атак на све те људе који су подржали мандат предсједника и ово је напад на уставни поредак Републике Српске. Сматрам да оваквом пресудом дубоко је потребно да кажемо прекршен Устав Републике Српске и самим тим и Устав Босне и Херцеговине.
''Неправне пресуде не могу и неће се извршавати, ја бих желио рећи, ни у једној држави Европе и свијета, али неће ни у Републици Српској. Република Српска већ 33 године поносно примјењује свој Устав. То је најстарији Српски Устав у цјелокупној историји нашег народа и његове правне историје и предсједник ће дословно поштовати слово устава. Нашег предсједника нико неће затварати зато што је извршавао уставну обавезу.
Ја желим да вјерујем у здрав разум оних људи и да ли је уопште остало тога код оних људи који ће одлучивати о том захтјеву да се затворска казна претвори у новчану казну Сваки потез предсједника Додика је потез човјека који жели мир, стабилност и који не жели да се проблеми у БиХ рјешавају било каквом кризом. Међутим, управо ти који доносе одлуку, то су људи који су опредјељени за кризу, за неуставне потезе и који у Републици Српској виде највећи проблем у БиХ. А Република Српска је управо та која се и држи Дејтона и Дејтонског устава.
''Мандат може да престане само редовним током''
Ромић објашњава да је прекидање предсједничког мандата могуће само у два случаја.
''Видите, немогуће је да мандат предсједника Републике буде прекинут и да престане прије времена, осим у два случаја који су предвиђени Уставом Републике Српске. То значи да мандат предсједника Републике може само да престане редовним током, дакле након завршетка 4-годишњег мандата и спровођења нових избора. Та два, да кажемо, ванредна, прије времена начина престанка мандата предсједника Републике су оставка и опозив.
''Оставка знамо шта је и о њој не морамо посебно да елаборирамо. А кад дођемо до опозива, Устав је врло јасан у члану 87 да и је предсједник Републике искључиво и само одговоран грађанима Републике и да га грађани могу опозвати у оном поступку по којем су га и бирали. То у овом случају такође немамо. Што значи да предсједников мандат не може да буде прекинут неком одлуком ЦИК-а који је акт ниже правне снаге, прије свега ријеч је о појединачном акту који није усклађен са општим актом, то је Уставом Републике Српске, а друго ријеч је о појединачном акту који је донијет на основу закона, али самим тим, иако је можда законит, он није уставан. А уставност је једно својство које је изнад законитости и у овом конкретном случају може се рећи да је ЦИК злоупотребио закон, злоупотребио своја овлашћења, кршећи истовремено устав. Тако да њихово рјешење можда законито, оно је истовремено неуставно.
О рјешавању проблема
Начин да се ријеши тренутна криза, јесте референдум, истиче Ромић, и додаје да је то једини легалан чин.
''Референдум је једини уставом прописан начин у овом случају да се ова дилема ријеши. Дакле, референдумом као изразом непосредне демократије да се грађани управо изјасне о предсједнику Републике, легалном и легитимном предсједнику Републике, да ли му пружају своју подршку у оваквој једној потпуно неконтролисаној и неправној ситуацији. Тако да, референдум је у складу и са уставом и са законом, и могао би бити најснажнији одговор на ове неправне радње Централне изборне комисије. Требало би ускоро да буде одржана и ванредна сједница Народне скупштине. Стевандић је рекао да ће бити двије тачке дневног реда. Скупштинска већина је гласала за, међутим посланици опозиције су били уздржани. Сви људи који узму да прочитају тих неколико одредаба устава, сваки грађанин Републике Српске, а и земаља у региону, може да се увјери да ли је ова ситуација уставна или није. Устав је врло јасан, изричит, написан једним разумљивим језиком свакоме, тако да поготово људима из опозиције и посланицима из опозиционих странака није тешко разумјети да ова ситуација је потпуно супротна Уставу Републике.
''Међутим, оно што њих води је вјероватно нешто друго, неко премишљање и домишљање да ли треба или не треба у овом кључном историјском тренутку да подрже јединствену српску позицију и српско становиште. Ја желим да вјерујем да међу њима, међу којима доминантно су представници нашег народа, српског народа, да ће и они схватити да је ова ситуација изнад појединачне политике неке странке и да је ријеч о националном питању. Зато што наша историја је најснажније се да кажем, обрачунавала и обходила према оним људима који су у преломним историјским тренуцима били против свог народа и своје државе. Не желим да кажем да се ти људи називају издајницима, али свакако историја памти све оне који у кључним тренуцима нису били на страни српског народа и српске државе. Тако да желим да вјерујем да ће та уздржаност у овом тренутку касније да се претвори у јединствен национални став свих српских посланика без обзира којој парламентарној странци да припадају.''
О уставној кризи
На питање да ли у БиХ постоји уставна криза и како види излаз из ове ситуације, Ромић напомиње да криза почиње са ''доношењем неуставних одлука''.
''Апсолутно, уставна криза у БиХ почиње оног тренутка када Уставни суд БиХ доноси неуставне одлуке. Одлуке супротне Уставу БиХ и одлуке супротне свим анексима Дејтонског споразума па и самог Дејтона на крају крајева. Непоштовање Дејтонског споразума у БиХ долази најприје од бошњачких политичара који у жељи да што више централизују, унитаризују ову нашу државну заједницу, губи тај предзнак заједнице и постаје једна унитарна држава у којој Бошњаци желе да доминирају и да диктирају политички наратив. Међутим, Република Српска је, подсјетићу вас, старија од Дејтонске, Босне и Херцеговине, Она је формирана 9. јануара 1992. године, што значи да је унијела своју државност у такву једну заједницу, међутим унијела ју је са високом аутономијом и са нечим што ми кажемо мање од независности, али више од аутономије. Управо у таквом једном амбијенту Република Српска може да обстане. Само у складу са Дејтоном и како је договорено у Дејтонском споразуму. Ни слова више, али ни слова мање ако се другачије не договоре два ентитета, односно три конститутивна народа. Бошњаци покушавају преко такозваних институција Босне и Херцеговине да спроведу своју политичку вољу. Међутим, овде је ријеч не о институцијама БиХ, то ћу вам рећи, него је ријеч о бошњачким институцијама које у име Босне и Херцеговине, која треба да буде заједничка, постаје искључиво и само њихова, а гдје се права српског и хрватског конститутивног народа потиру на сваком кораку. То је нешто што је и неиздрживо и политички неодрживо и што мислим да неће се моћи више толерисати у будућности'', закључио је Марко Ромић.
Милорад Додик је на ванредној конференцији за новинаре најавио референдум ''како би народ одлучио о његовој судбини'', пише Блиц.
.webp)
