Андреј Пленковић, премијер Хрватске, након састанка са Борјаном Кришто, предсједавајућом Савјета министара БиХ рекао је да је са Словенијом договорено да се нуклеарни отпад складишти у оквиру нуклеране централе Кршко и послије 2028. године.
То практично значи да до складиштења нукеларног отпада у Черкезовцу на Трговоској гори код Двора на граници са БиХ још увијек неће доћи, што ће, како је, рекао Пленковић релаксирати односе са БиХ.
Говорећи о европским интеграцијама, Пленковић је рекао да је видљиво да БиХ боље функционише него у прошлости те да га то радује.
"Види се разлика у динамици и то је за нас задовољство да на тај начин БиХ показује институционалну стабилност и јача кредибилитет на европском путу", рекао је Пленковић, преносе Независне.
Он је рекао да је у првих шест мјесеци трговинска размјена БиХ и Хрватске била двије милијарде евра што довољно говори о нивоу економске сарадње.
"Процес проширења ЕУ тренутно се налази у кључној и јединственој фази. Руска агресија на Украјину убрзале су процес проширења ЕУ", рекао је Пленковић.
Он је рекао да жели охрабрити Савјет министара и Парламентарну скупштину да учине напоре и доносе законе који су познати као циљеви јер уколико се то догоди, свим заговорницима биће лакше заговарати доношење позитивних одлука које се односе на БиХ.
Предсједавајућа Савјета министара БиХ Борјана Кришто изјавила је да су на данашњем састанку са предсједником Владе Хрватске Андрејем Пленковићем у Сарајеву дотакнута отворена питања између двије земље која треба ријешти међусобним уважавањем и дијалогом.
Криштова је у изјави медијима рекла да је захвалила Пленковићу за помоћ Хрватске на евроатлантском путу БиХ.
"Њихова улога и допринос су немјерљиви, од саме предаје захтјева БиХ за чланство 2016. године до добијања кандидатског статуса 2022. године", рекла је Криштова, изразивши наду да ће Пленковић и Влада Хрватске наставити да пружају помоћ у даљим корацима БиХ ка чланству у ЕУ, укључујући и очекивано отварање преговора.
Она је захвалила и за помоћ Владе Хрватске када су у питању инфраструктурни пројекти, од саобраћаја, до области, здравства, културе и образовања, за шта је истакла да је битно за хрватски народ, али и све остале у БиХ.
О добрим односима Хрватске и БиХ, додала је Криштова, свједоче добри сусрети, попут сједнице Савјета министара и хрватске Владе, 20. јуна у Загребу, када је разговарно о бројним питањима и донесено доста одлука, између осталог о градњи инфраструктурних пројеката од обостраног интереса.
"Информисала сам Пленковића о ономе што ради Савјет министара на европском путу и ономе што су његов посао и одговорност у складу са уставним овлаштењима као институције извршне власти на нивоу БиХ", навела је Криштова, преноси Срна.
Она је оцијенила да је Савјет министара у овом мандату направио важан искорак у процесу европских интеграција, али и када су питању привредни раст, владавина права и борба против корупције.
Наводећи да ће тако бити настављено и даље, она је додала да Савјет министара у оквиру својих овлаштења спољну и безбједносну политику усклађује са заједничком политиком ЕУ.
"Све наше обавезе које смо имали на европском путу усклађујемо са принципима и вриједностима ЕУ", рекла је Криштова.
Истичући да се у БиХ улаже јако пуно труда у изградњу међусобног повјерења, она је Пленковића информисала и о састанцима на политичком нивоу за које је рекла да ипак дају одређен резултат.
Криштова је и овај пут рекла да БиХ мора направити велики искорак када је у питању реформа Изборног закона, посебно када је у питању легитимно представљање конститутивних народа.
"Охрабрује да су на нивоу политичких представника парламентарне већине БиХ договорена начела за имплементацију оваквих одлука. Вјерујем и на томе ћемо инсистирати да је то прије свега потребно БиХ, изградњи мира и стабилности, али и европског пута", истакла је Криштова.
Она је изразила увјерење да ће БиХ и Хрватска остварити успјешну сарадњу и на регионалном плану.
