Српска православна црква и вјерници 14. јуна прослављају дан посвећен Светом Јустину мученику и филозофу, једном од најзначајнијих ранохришћанских светитеља и мислиоца. Његов живот био је испуњен потрагом за истином, борбом за правду и храброшћу да се вјера брани и када то значи ризик по сопствени живот.
Свети Јустин је рођен 105. године у античком граду Сихему (данас Наблус, Палестина), у незнабожачкој, грчкој породици. Од малих ногу био је жељан знања, па је проучавао разне правце филозофије - стоичку, перипатетичку, питагорејску, па платонизам.
Ипак, ништа од тога му није донијело мир. Прекретница настаје када му један старац, хришћанин, каже да се права истина о Богу не може достићи људским разумом, већ само кроз оно што нам је Бог сам открио, а то је записано у Светом Писму. Јустин тада почиње да чита Библију и убрзо постаје хришћанин.
Бранио хришћане пред царевима
Као образован човјек, Јустин се није одмах крстио. Прво је желио да се лично увјери да су све оптужбе против хришћана које су ширили тадашњи незнабошци – лажне. Када се у то увјерио, приступио је хришћанству и почео да га брани.
У Риму је носио одору филозофа и уживао велики углед. Када је видио како недужне хришћане муче и убијају, написао је одбрану хришћанске вјере, познату као "Апологија" и предао је тадашњем цару Антонину Пију и римском сенату. Цар је био дирнут и наредио да се прогони зауставе.
Јустин је узео цареву наредбу и отишао у Азију, гдје је помоћу тог документа спасавао прогоњене хришћане.
Убијен из зависти
Када су прогони поново почели под царем Марком Аурелијем, Јустин је написао другу Апологију и опет покушао да заштити вјернике. Међутим, један филозоф по имену Крискент, из зависти га је оптужио да је хришћанин.
Јустин је ухапшен и бачен у тамницу. Крискент се плашио да ће се Јустин одбранити на суду, па га је отровао. Свети Јустин је умро 166. године, не од мача, већ од подлости.
Заштитник правде и адвоката
Због свега што је учинио, Свети Јустин се данас сматра једним од првих бранилаца хришћанске вјере. Његовим примјером показује се како изгледа када неко користи знање и ријеч да би штитио истину и правду.
Зато је патријарх Павле донио одлуку да Свети Јустин буде заштитник адвоката, јер је симбол човјека који користи знање, мудрост и правду у служби добра.
Патријарх Павле је на захтјев адвокатуре, 1994. године, одредио Светог Јустина Филозофа за заштитника адвоката. Ово је урађено ради установљења адвокатске славе, а Свети Јустин је сматран претечом адвоката који брани правду и истину.
Шта обичаји налажу данас?
На дан Светог Јустина вјерници се позивају да се посебно посвете правди и истини. То не значи да морамо судити или рјешавати туђе сукобе - већ да будемо правични у свакодневним поступцима, да не окрећемо главу од неправде и да будемо људи, како нас је учио и патријарх Павле.
Порука сутрашњег празника
Свети Јустин нас подсјећа да је знање важно, али да без вјере и правде оно не води нигде. Он нас учи да се не ћути кад се страда невин човјек, и да нема истинске мудрости ако нема храбрости да се каже истина.
Зато, у част овог светитеља, будимо данас, и сваког дана, људи од ријечи, савјести и поштења.
