Расути по свим крајевима бивше СФРЈ

Билећки питомци поново на окупу: Вријеме пролази, али касарна се памти

  • Извор: АТВ
  • 14.06.2025. 19:35

Оживјела је поново билећка касарна. Живот су јој вратили њени питомци. Сада расути по свим крајевима бивше Југославије, овај пут нису марширали по задатку, него из срца.

Вријеме јесте промијенило униформе, али није избрисало сјећање. Ни војне вјежбе, ни оштар камен херцеговачког крша, не заборавља Бранислав. Кроз сузе, присјећа се, својих задатака.

"Н: Памтите ли и данас све херцеговачке врлети? Како не памтим, био сам пушкомитраљезац. Замислите 53 километра носите пушкомитраљез, мој помоћник је био мени до рамена. Кад узме удара му кундак у земљу. Морао сам сам. Али ништа није било тешко. Било је дружење, љубави, пријатељства", каже Бранислав Пашајлић, бивши питомац.

У очима, и даље понос. Више од 300 питомаца данас поново једино поред других, и баш као некада мирно у строју запјевали чувену химну своје младости, Билећанку. 

"Н Када засвирате ове мелодије на шта вас асоцирају? Враћа ме на '67 годину. Већ ми је 8 пут да долазим овдје и докле могу и са штапом и на ове моје ноге, жеља је ту долазићу", каже Роко Бардић, бивши питомац.

"Ја сам бројао дане да дођем овдје. Волим овај народ билећки. Они су Билећани, а ми смо Билећанци. Овдје сам толико срећан. Обукав је овдје била толико тешка, и мислио сам да ћу Билећу заобилазити, али превадио сам се", рекао је Михо Влаховић, бивши питомац.

"Н: Шта вам је прва асоцијација на билећку касарну? Младост, дружба, пријатељство, слобода", каже Јоце Алексов, бивши питомац.

Не заборављају Шроповци ни ране зоре, напорне дане, ни наредбе. Али, кажу, ништа им није тешко пало. Јер овдје су од младића постали људи. Зато гдје год да су, Билећу носе у себи.

"Прије свега као старјешина треба сам да будем друг, пријатељ са њима, а тек онда да будем њихов командир. Тако сам наступао и тако до данас, знају ме као човјек адруга и пријатеља и ја њих исто", каже Велимир Ного, бивши старјешина школе резервних официра.

"Вриједност те школе није само била обука војника. Него и другарство, жеља и колико је неизбрисив траг оставило у њиховим животима и раду", каже Александар Ћосовић, командант касарне "Билећки борци".

Бивши питомци Школе резервних официра већ 14 година се окупљају у билећкој касарни. Школа је формирана 1956 године, одшколовала је 107 класа питомаца.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: