Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас славе Рођење Пресвете Богородице, у народу познатија као Мала Госпојина. У црквеном календару овај дан је означен црвеним словом.
Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.
Родитељи Свете Дјеве Марије, свети Јоаким и Ана, били су веома стари када се она родила. У то вријеме била је срамота да људи у браку немају дјецу. Вјеровало се да је то Божја казна за неки тежак гријех који су починили. Јоаким и Ана зато су били постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у својој скрушености молили су се Богу са сузама у очима, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.
И Бог свемогући и свевидећи обрадовао их је радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најљепше снове. Јер им је даровао не само кћерку, но и Богомајку; озарио их је не само радошћу временом него и вјечном. Дао им је Бог само једну кћерку, која им доцније роди само једног унука - али какву кћерку и каквог унука!
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трапеза хљеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник дјевства и чистоте - то бијеше Богом дарована кћерка Јоакима и Ане.
Рођена је у Назарету, а послије треће године родитељи су је дали у Јерусалимски храм, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест Светог архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и дјевичанскога тијела.
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.
Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сјетву озимих усјева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.
Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, као и да јаја из тога периода могу цијелу годину да остану свјежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.
Овај дан добар је за свадбе и вјеридбе.
У многим насељима одржавају се сабори, завјетине, преславе, молитве и литије.
