Српска православна црква слави данас Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, једног од првих ученика Исуса Христа који је уз њега остао до распећа.
Свети Јован Богослов је празник који је у црквеном календару обиљежен црним словом. За овај празник постоји вјеровање да ће овај светац помоћи свима, под условом да му се обрате искреном молитвом. Осим данас, 21. маја, овај празник славимо и 9. октобра када се сјећамо његовог упокојења.
Ко је био Јован Богослов?
Свети Јован Богослов рођен је побожној рибарској породицина Галилејском језеру. Јован је био и син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус када их је позвао за своје ученике, апостоле.
За Јована Богослова се каже да је био омиљен Христов ученик. Једини је он, са Богородицом остао под крстом распетог Господа, гдје је обећао да ће чувати Богомајку и служити је све до њеног успенија.
Био је прогањан, понижаван и мучен, а једно вријеме је провео у прогонству на острву Патмос, написао је Јеванђеље и Откровење, а по доласку на престо цара Нерве, био је ослобођен и вратио се у Ефес. Ту је наставио да преводи незнабожце у хришћанство.
Имао је више од сто година када је зашао је са својим ученицима из Ефеса и наредио им да ископају гроб у облику крста. Потом је легао у гроб и ученици су га сахранили.
Вјерници су касније отворили Јованов гроб, али тијело није било у њему. Једино се, сваке године 21. маја, од његовог гроба дизао неки ситни прах, мирисан и љековит и тим прахом народ је лијечио многе болести.
Вјеровање на Јована Богослова
Вјерује се да на овај дан људи са села треба да одмарају стоку, жене не треба да узимају плетиво, маказе, ни игле да не би мишеви гризли рубље. У многим крајевима у ове дане почињу свадбе, које трају по три дана.
