У времену када се поштење често узима здраво за готово, а повјерење међу људима постаје све крхкије, прича из малог мјеста Блаце у Србији пружа ријетко освјежење.
Главни јунак је Гордан Станић, власник мале трговине са школским прибором и декорацијама, који је својим поступком показао како су људскост, емпатија и моралне вриједности још увијек живи.
Једног љетног дана у августу, Гордан се као и обично упутио по набавку за своју радњу. Паркирао се испред робне куће и већ приликом изласка из аутомобила уочио нешто необично на асфалту – сноп новчаница, лежао је насред прометне улице.
"Је ли ово сан или јава? Па то су стварно паре!“, била је прва помисао која му је прошла кроз главу, како сам каже за "БлацеИнфоПрес".
Новчанице су биле дјелимично прљаве и изгужване, јасно је било да су их већ прегазила возила. Помислио је како их је сигурно неко изгубио приликом преласка улице, те се брзо осврнуо око себе не би ли примијетио особу којој су испале. Но у близини није било никога.
"Погледао сам око себе, надајући се да ћу можда видјети некога познатог. Било ми је чудно да неко изгуби толики новац, а да га не примијети. Новац се ипак држи у торби, не у џеповима", прича Гордан.
С обзиром на то да је морао продужити до апотеке, Гордан је привремено ставио новац у аутомобил, закључао врата и обавио куповину, али му је мисао о пронађеном новцу непрестано била у глави. Када се вратио кући, сјео је у своју трговину и почео бројати новац.
"Аууу… има доста пара", помислио је.
Међутим, нити у једном тренутку није размишљао да задржи новац. Умјесто тога, смјестио га је у ладицу док не смисли најбољи начин да пронађе власника. Тада је у његову трговину ушла жена која је причала како је у банци затекла уплаканог старијег човјека који је, како је рекла, управо подигао пензију, али ју је путем изгубио.
"Схватио сам да неко већ тражи новац. Покушао сам сазнати његово име, али жена се није могла сјетити", прича он.
Горданова супруга и комшиница, које су се затекле у трговини, у почетку су га критиковале мислећи да напада клијенткињу. Али када им је испричао шта се догодило, остале су затечене. Заједно су покушали пронаћи рјешење.
Гордан је тада одлучио контактирати свог познаника који ради у полицији, како би дошао до идентитета човјека којем је новац испао. Убрзо је добио одговор – новац припада старијем суграђанину, скромном пензионеру чија пензија не достиже ни минималац.
Тада је дошла и комшиница тог господина, некадашња радница банке, која је понудила да она преузме новац. Но Гордан је остао одлучан:
"Рекао сам јој отворено: ‘Ја Вама те паре не могу дати, нису Ваше. Желим их лично предати ономе ко их је изгубио. Не због награде, него из жеље да будем сигуран да су дошле у праве руке'".
Убрзо након тога појавила се и снаха власника новца. Иако се Гордан у шали нећкао јер, како је рекао, ‘снахе увијек потроше паре’, новац јој је ипак предао. Она је инсистирала да га награди, али Гордан није желио ништа заузврат. Ипак, на крају је прихватио новац за симболично пиће.
"Попили смо сви заједно пиће и то је било то. Нисам желио ништа заузврат јер сматрам да је поштење нешто сасвим нормално. Нисам херој, нити сам желио бити, само сам учинио оно што би, вјерујем, сваки човјек требао учинити", каже Гордан.
На крају разговора, Гордан је послао важну поруку: "Будите опрезни кад излазите из банке, мјењачнице, па чак и из трговине. Нажалост, нису сви људи исти. Те паре некоме значе јако пуно – као овом човјеку, који живи од мале пензије и радио је цијели живот у нашем Дому здравља".
(Фото: БлацеИнфоПрес)
