Када се волан још увијек често повезује са мушким рукама, једна млада жена из Бањалуке свакодневно мијења ту слику. Са само 28 година, Жељка Ивановић је постала лице градске линије број 3. Својим смиреним гласом, прецизним покретима и ведрим духом, у сваком поласку доказује да предрасуде не иду у првој брзини.
Аутобус је Жељка почела возити, како би испунила очеву жељу. И од тада, она је свакодневно на улицама Бањалуке.
У њен аутобус улазе и излазе људи разних лица, година, расположења. Жељка прича да је у овом послу најбитније бити смирен и културан. Ипак, додаје она, треба бити и изразито пажљив, јер док вози, она се брине о 30 и више људи који се свакодневно возе њеном линијом.
Док пролази улицама града, многима је Жељка више од возача. За њу, они који стално путују линијом број 3, од Центра до Зеленог вира имају само ријечи хвале. Кажу да је љубазна, одговорна, и да се, док се возе с њом, осјећају безбједно.
Са друге стране, Жељка прича да јој је драго што људи које она вози имају тако лијепе ријечи за њу, али опет, додаје, увијек има људи који су тешки и надмени, као и у сваком послу. Битно јој је, каже, што су се изгубиле предрасуде код људи када је виде за воланом аутобуса.
Жељки није циљ да буде посебна, само своја, у огледалу великог возила које кроз сваки дан превози људе разних профила. И баш у тим разним профилима, она проналази срећу и радост. Јер, како каже, ако у једном дану успије да усрећи бар једног човјека, њен дан је у потпуности испуњен.
.webp)
