Српска православна црква и вјерници данас обиљежавају Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом
Деспот Стефан Лазаревић је био син и насљедник светог српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и кнегиње Милице, која је и сама била пјесникиња.
Године 1405. оженио је Јелену, кћи Франческа 2 Гатилузија, господара Лезбоса.
На почетку своје владавине, 1393. године, Стефан је носио титулу кнеза.
Кад је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, Љубостињу. Српски Деспот је постао 1402. године.
Како није имао дјеце, 1426. године на сабору у Сребреници прогласио је сестрића Ђурђа Бранковића за свог насљедника.
Деспот Стефан Лазаревић је изненада умро од можданог удара у току лова, 1427. године код мјеста Црквине, које припада општини Младеновац.
Контроверза око тога је ли деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Манасији или Копорину није разријешена. Оба манастира су његове задужбине. СПЦ је званично потврдила да су мошти у Копорину деспотове.
Касније је ДНК анализом утврђено да је у Манасији сахрањен блиски сродник кнеза Лазара и то је представљено као сигуран доказ да је у питању деспот Стефан.
Међутим, на основу историјских извора није спорно да је у Манасији сахрањен други син кнеза Лазара, деспотов брат Вук, чији ДНК је могао бити пронађен тамо.
Вјеровања
На данашњи дан требало би отићи у цркву на вјерски обред посвећен овом празнику.
Према народним вјеровањима, која се везују за овај празник и свеца, није препоручљиво дријемати преко дана, како не бисмо до краја године били поспани.
У неким крајевима Србије није препоручљиво ићи на купање и пливање.