Мало стационар, па шок соба па с ратишта на ратиште од Љубиња преко Бобана па до Калиновика, то је само дио пута требињске медицинске сестре Здравке Јевтић у периоду '92-'95. Баш зато је на Дан Републике одликована медаљом заслуга за народ.
Колико јој признање значи, каже, ријечима не може да опише.
"Осјећај је тако фантастичан“, каже одликована медицинска сестра из Требиња Здравка Јевтић.
Ријечима је тешко описати и Здравкин подвиг у рату, није се се плашила кише граната јер је циљ био спасити рањене дуж Херцеговине.
Здравка каже да су ратне године биле тешке, много тешке.
"Био ми је тежак период када ми је брат погинуо, тада сам у депресију пала али опет сам се вратила након пар дана на посао“, каже одликована медицинска сестра Здравка Јевтић.
Они који су са Здравком провели радни вијек имају ријечи хвале и кажи да је она примјер правог здравственог радника.
"Здравствени радници зато постоје да у свим тим теретима узму свој дио колача без обзира колико био тежак, врео, неугодан пријатан или непријатан“, каже медицинска сестра Болнице Требиње Нада Шаровић.
На Здравку поносне колеге. Директор каже да је она добар примјер младим медицинарима.
"Здравка и данас прва на посао долази у 6.15 или 6.20 долази а међу задњима иде и то је једна порука овим младим“, каже директор Болнице Требиње Недељко Ламбета.
Здравка је сада главна сестра Одјељења за урологију. За двије године ће у пензију. Колеге кажу да би вољели да Здравка ради и у новој болницу која се тренутно гради.
