Српска православна црква и вјерници широм земље сутра славе Свету великомученицу Христину – ранохришћанску светитељку чије је мучеништво било толико страшно, да вијековима оставља без даха и подсјећа на снагу вјере.
Рођена у 3. вијеку у паганској породици у граду Тиру, Христина је још као дијете, са само 11 година, одбацила идоле и окренула се Христу. Била је кћерка тирског намјесника Урбана, који ју је због њене изузетне љепоте затворио у високу кулу како би је сачувао од свијета. Окружена раскошем и робињама, она је умјесто лагодног живота изабрала духовни пут.
Упркос очевим покушајима да је приведе идолопоклонству, Христина је у тајности завољела Христа. Према предању, анђео јој се јавио, означио је крсним знамењем и назвао невјестом Христовом. Када је сазнао истину, отац ју је извео пред суд и бацио у тамницу. Планирао је да је погуби сљедећег дана – али је изненада преминуо те ноћи.
Њене муке тиме нису престале. Два нова намјесника, Дион и Јулијан, наставили су да је муче. Током мучења, Дион је изненада пао мртав, а Јулијан јој је одсјекао груди и језик. У тренутку снаге и вјере, Христина је узела свој одјсечени језик и бацила га у очи Јулијану – који је исте секунде ослијепио. На крају, посјечена је мачем и придружила се небеском царству.
Сматра се да молитва изговорена на њен дан доноси спокој души и снагу у трпљењу:
''Овчица Твоја Исусе, Христина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живјела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.''
Света Христина је кроз бол, крв и вјеру остала непоколебљива, а сутра, на њен дан, вјерници је се сјећају као моћне заштитнице и узора у вјери – чак и када цијена вјере значи живот, преноси Телеграф.
.webp)
