Српска православна црква и верници данас славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви – у народу познат као Света Петка.
Ова славна и у нашем народу веома поштована светитељка сматра се заштитницом жена и светитељком која је помагала болеснима и сиромашнима, а вјерници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.
Света Петка историјска је личност, сврстана у ред светих. Живјела је крајем 10. и почетком 11. вијека, прије подјеле хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији. Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се послије смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, гдје је добила име Параскева.
Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири вјеру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одјећи, са крстом у руци. Једна је од највећих мисионарки хришћанске вјере и поштује се у цијелом православном свијету.
У нашем народу култ Свете Петке посебно је ојачао крајем 14. вијека, послије Косовске битке. Прве записе о светици, о преносу моштију свете Петке из Видина у Србију, оставио је Григорије Цамблак, средњовијековни писац и црквени поглавар, кијевски митрополит и аутор многих дјела која су ушла у стару бугарску, српску и руску књижевност.
Њене чудотворне мошти, иначе, током времена преношене су више пута – у Трново, Цариград, Београд. Од 1641. године почивају у румунском граду Јаши. У нашој земљи има око 250 цркава посвећених Светој Петки, у чијој близини се најчешће налазе извори за које се тврди да су љековити.
Сматра се да је Света Петка женски празник, па се овој светици обраћају жене свих вјера и нација. Према народним обичајима, данас жене не би требало да мијесе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнијев светитељке и да им током године не би трнуле руке.
Младе дјевојке треба да беру цвијеће и њиме украсе свој дом како би у њима цијеле године владала слога и мир, док се дјевојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.
Дјевојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видјети своју судбину и будућег мужа. На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили на данашњи дан. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник вјерујући да ће им светитељка помоћи.
Уобичајено је да се на Свету Петку, 27. октобра, оде у цркву Ружица на Калемегдану гдје се покрај капеле Свете Петке узима чудотворна вода за коју се вјерује да лијечи многе болести, а нарочито проблеме са видом.
