Стигли смо да се загрлимо, погледамо у очи, боље упознамо и присјетимо шта значи бити свој на своме. Тако причају чланови породице Шиљак. Њих око 200 окупило се на врху брда, у засеоку Ступа, на тромеђи Теслића, Прњавора и Станара. Кажу, ту су им коријени. А са овог брда многи су се отиснули на све стране свијета.
"Рекла сам долазим по сваку цену. Цела моја породица је дошла так ода се стварно радујемо овом окупљању и хвала драгом богу да се неко сетио да нас окупи", рекла је Слађана Продановић Пузић.
"Било је по ноћи, нисам могао спавати једну ноћ, и почео сам размишљати како би ту нашу фамилију збрао", рекао је Симо Шиљак.
"Поента је да ова младеж запамти ово да се упознају они који се 50 година и више не знају, то је нама задовољство", каже Тедо Шиљак.
А када су стигли у завичај, прво што су могли да виде је породично стабло. Сви потомци су ту.
"Ми се презивамо Шиљак, иначе право презиме је Дујаковић. Прича је за вријеме турске владавине под присилом морали промијенити презиме", рекао је Младен Шиљак.
"Мој прадјед Вид носио је капу шиљату и добио надимак Шиљак. И послије рата то је прешло на презиме Шиљак", рекао је Остоја Шиљак, најстарији члан породице Шиљак.
И то презиме поносно носе више од једног вијека. Највећи број чланова ове породичне лозе данас живи у Словенији. Али има их свугдје по бијелом свијету. Родбину, кажу, иако можда не знају, по презимену, лако препознају.
Иако ће се путеви поново разгранати на све стране свијета, једно је сигурно. Породица Шиљак чуваће своје коријене и наставити да његује добре породичне односе. Овдје ће се окупити, кажу, и на годину, надају се у још већем броју.
.webp)
