Професорка Вероника Грим једна је од најважнијих њемачких економских стручњакиња. Предаје економију на Техничком универзитету у Нирнбергу, са специјализацијом за енергетику.
Од 2020. године чланица је Савјета економских стручњака, такозваних „економских мудраца“. За њемачки "Билд" изнијела је своју прогнозу о платама, пензијама и тржишту рада у Њемачкој.
На питање шта радници могу да очекују када су у питању плате у 2025. и 2026. години, Грим је изјавила:
"То зависи од тога колико ће порасти трошкови рада који нису повезани са платама. Тренутно се очекује нагли раст тих трошкова, јер се ништа не предузима по питању пензија, а системи социјалног осигурања су веома скупи", каже Грим.
Пад плата
Грим каже да се плаши да ће доћи до смањења плата, односно пада нето зарада.
"Бојим се да ће оквирни услови постати изазовнији. Видјећемо развој који није повољан за људе: наиме, када буде мање запослених у индустрији, а све више у слабо плаћеним секторима. Томе морамо да се супротставимо. Доносиоци одлука морају да обезбиједе атрактивне услове – на примјер, да створе потенцијал за раст у областима вјештачке интелигенције и дигитализације", рекла је Грим.
Без раста минималне зараде
Економисткиња се не слаже са идејом да минимална сатница порасте на 15 евра до 2026. године.
"Не бих повећавала минималну зараду. Ако сада поново помјеримо структуру плата навише, у ситуацији када је продуктивност рада већ ниска, у будућности ћемо имати проблем са међународном конкурентношћу. Тада ће привреда бити под притиском", рекла је Грим.
"Идеално би било да пензионери буду спремни на чињеницу да ће морати да направе нека мања одрицања. Нећемо моћи да задржимо границу (ниво пензије од 48 одсто, прим. аут.) и да тврдимо да пензије не смију да се смањују. Увијек мора да постоји равнотежа: између висине доприноса и индивидуалног нивоа", навела је Грим.
"То би свакако могло да се деси. Такође би могло да дође и до укидања празника. Морамо да учинимо све што можемо", каже Грим.
Касније у пензију
"Рјешења за пензиони систем већ су дуго на столу. На примјер, могло би да се постепено повећава старосна граница за одлазак у пензију, у складу са очекиваним животним вијеком. Таква веза би била добра, како не бисмо морали стално да расправљамо о томе. То не значи да одмах идемо на 70 година", рекла је Грим.
"Дакле, могли бисмо да достигнемо границу од 68 година за осам година, на примјер. Могли бисмо и да дозволимо да се постојеће пензије усклађују са растом цијена, а не са платама", навела је Грим.
Говорећи о тржишту рада, на којем тренутно има 3 милиона незапослених, Грим је изјавила:
"Привреда је већ под притиском. Долази до смањења броја запослених. То не води увијек до отпуштања, већ до тога да се радници који оду – не замјењују. Већ сада видимо да број запослених у индустрији опада, док расте у здравству и јавном сектору. То није здрав развој. Морамо да обезбједимо већу аутоматизацију у јавном сектору, здравству и сестринству, како би се смањила потреба за радном снагом", каже Грим.
(Fenix magazin)
.webp)
