Спасовдан се сматра једним од 12 великих празника и веома се поштује код Срба.
Ваздесење Господње или Спасовдање велики празник за који се вјерује да може да спаси кућу од невоље, а дјецу од болести.
Обичаји на Спасовдан су разнолики али они најважнији су:
- Рано зором се ваља окупати и припремити за овај велики празник
- Прво што треба да окусите су јагоде
- Ваља отићи у цркву и учествовати на литијама
- Они који не славе овај дан, а поготово они који славе - требало би да поједу свињску главу или главу од брава
- На овај дан се ваља започети неки посао - да све добро иде током године
Спасовдан је поштован и у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цијењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
Спасовдан пада увијек у четвртак и то шести по Васкрсу. Црква га празнује као Вазнесење Господње, један од 12 великих празника и осам Христових празника.
Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао - вазнио се - на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи.
Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати.
Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.