Сметње вида, гојазност и говорне мане најчешћи су проблеми који муче будуће првачиће који ће од септембра сјести у школске купе широм Републике Српске, а то је утврђено систематским прегледима у домовима здравља.
У највећем граду Српске, у периоду од 17. фебруара до 18. априла 2025. године, у Специјалистичким педијатријским амбулантама на локалитету Поликлинике прегледано је 758 малишана који су евидентирани код педијатара ЈЗУ "Дом здравља" Бањалука.
"Током прегледа забиљежена су одређена патолошка стања. Анализа добијених података указује на већи број дјеце са оштећењима вида, проблемима са прекомјерном тјелесном тежином, као и значајан број дјеце са говорно-језичким тешкоћама и успореним психичким развојем. Учесталост деформитета коштаног система остаје приближно иста као и претходних година, без значајнијих одступања", истичу за "Независне новине" из бањалучког Дома здравља.
Како додају, уочене неправилности могу се, између осталог, довести у везу са савременим начином живота и промјенама у животним навикама.
"Ипак, запажа се напредак у домену социјализације дјеце, комуникацијским вјештинама и општем понашању, што вјероватно произлази из већег и квалитетнијег ангажовања родитеља, као и шире друштвене заједнице", кажу они.
Према њиховим ријечима, потребно је наставити с едукацијом родитеља о важности његовања здравих стилова живота и правилног одгоја дјеце у предшколском узрасту.
"Како би се зауставио растући тренд појаве наведених проблема, препоручује се увођење додатних превентивних мјера: обавезан офталмолошки преглед у четвртој години живота, отварање савјетовалишта за здраво родитељство, успостављање центра за праћење раног раста и развоја дјеце, са могућношћу ране детекције и интервенције, повећање доступности логопеда, психолога и дефектолога", предлажу из Дома здравља Бањалука.
У бијељинском Дому здравља за "Независне новине" истичу да сваке године систематски преглед обави између 700 и 800 будућих првачића.
"Углавном су присутни проблеми са говором, то је најучесталије, као и са видом", истиче Гордана Савин, помоћник директора за медицинска питања у Дому здравља у Бијељини.
Како каже, велики проблем је што дјеца много времена проводе пред екранима телефона и рачунара.
Потенцијалне проблеме који доводе до оваквих стања наводи у разговору за "Независне новине" и Мирјана Корлает, логопед и сурдоаудиолог, а према њеним ријечима, кључни разлози су претјерана употреба екрана, смањен покрет дјетета и смањена интеракција са дјецом.
"Родитељи проводе све мање времена са својом дјецом. Поред тога што не стварају стимулативну средину за своју дјецу, не примијете да дијете има отежану комуникацију са својом средином. То што родитељ некада може разумјети своје дијете и без употребе вербалне комуникације, не значи да га разумије шира социјална средина. Уколико примијете неки проблем, најбоље би било да се посавјетују са стручњаком, али свакако прије свега би требало створити стимулативну средину за своје дијете", каже она за "Независне новине".
