Критичне минералне сировине Европска унија сматра кључним за економску и националну безбједност. Европски лидери страхују да би тежња ка декарбонизацији, односно смањењу емисије гасова, могла ЕУ да изложи новој зависности од Кине, када је ријеч о снабдијевању тим материјалима, а која би могла да буде гора од оне коју је искусила по питању руских енергената.
Од пандемије вируса корона, а потом и рата у Украјини, ЕУ је на тежи начин научила лекције о ризику ослањања на стратешке сировине и ланце снабдијевања из других земаља.
У тежњи да смањи зависност од увозних метала и минерала неопходних за зелену и дигиталну транзицију, у децембру 2023. је усвојила Закон о критичним сировинама (ЦРМА).
Циљ је да се осигура да ЕУ буде производна база за електрична возила, вјетротурбине и сличне зелене производе и да се смањи ослањање на Кину и друге земље у погледу снабдијевања кључним минералима који су неопходни за зелену енергетску транзицију.
У критичне сировине спадају ријетки метали и минерали који су неопходни за различите савремене зелене технологије. ЕУ је идентификовала листу од 34 критичне сировине које су важне за њену економију, а за које постоји ризик од поремећаја у снабдијевању, од којих је 17 означено као "стратешко" због њиховог значаја и глобалне неравнотеже у потражњи и понуди.
Међу њима су алуминијум, бакар и никл, заједно са литијумом, кључним материјалом за производњу батерија за електричне аутомобиле, соларне електране и готово све преносне уређаје које свакодневно користимо.
Литијум представља једну од најтраженијих сировина на свијету са перспективом да тај статус задржи и у наредним деценијама.
Европска комисија процјењује да ће овај метал бити 11 пута траженији до 2030. године, а 57 пута до 2050. О његовом значају свједочи и изјава шефице ЕК Урсуле фон дер Лајен, која је говорећи о стању у Унији, крајем 2022, истакла да ће литијум ускоро бити још важнији од нафте и гаса, пише портал "Новости".
ЕУ је један од највећих свјетских потрошача те сировине, али га до сада није производила, већ се углавном ослањала на увоз, највише из Кине. Законом о критичним сировинама јасно је дефинисан циљ да се до 2030. године све веће потребе за тим материјалима обезбиједе производњом у европским рудницима и то минимално 10 одсто.
Тим актом је предвиђено и њихово обавезно обезбјеђивање кроз рециклажу, минимум 25 процената, као и прерађивањем стратешких сировина неопходних за зелене индустрије ЕУ, 40 одсто. Прописано је и да се сировине за литијумске батерије производе локално.
Све земље чланице су обавезане да спроведу сопствена геолошка истраживања и мапирања потенцијалних нових налазишта, са релевантним националним програмом који треба да се усвоји у року од годину дана.
Пројекти за ископавање литијума до сада постоје у Шпанији, Финској, Француској, Аустрији, Њемачкој, Чешкој, БиХ, Србији, Ирској, Великој Британији.
Највећи потенцијал за ископавање овог минерала је у лежиштима тврдих стијена на граници између Њемачке и Чешке, у области Зинвалд, као и у долини горњег тока ријеке Рајне, гдје се литијум налази у сланој води.
Крајем новембра прошле године компанија "Вулкан енерџи" званично је отворила фабрику за производњу литијума, у граду Ландау, у Њемачкој. Тада су из компаније саопштили да се у горњем току ријеке Рајне налази највећи европски ресурс литијума.
И Србија посједује најтраженију сировину, има 158 милиона тона овјерених билансних резерви јединствене руде јадарит, која у себи садржи високе концентрације литијума и бора.
Наша земља је потенцијално најзначајнији снабдјевач овим критичним материјалом. У том смислу је закон ЕУ важан за будућност Србије, која у долини Јадра има треће по величини резерве литијума у Европи.
Практично, у погледу количине и исплативости екстракције литијума, Јадру парира једино налазиште у Чешкој, што нашу земљу чини важном тачком у било којим будућим плановима европских рудника критичних сировина.
Експлоатацију литијума у Србији планирала је британско-аустралијска компанија "Рио Тинто", али је, због протеста мјештана и дијела јавности, Влада Србије донијела одлуку да тај пројекат буде заустављен.
Јадар је једно од најперспективнијих и најбоље истражених лежишта литијума у Европи, а планиран је као подземни рудник, уз примјену најсавременијих технолошких рјешења и мера заштите животне средине.
"Рио Тинто", друга највећа свјетска рударска група, опредијелила 2,4 милијарде долара за пројекат "Јадар" и планирала је производњу 58.000 тона литијум--карбоната годишње.
Недавно је виши геолог у Њемачкој агенцији за минералне ресурсе (ДЕРА) Михаел Шмит, за један београдски медиј, оцијенио да би овај пројекат и производи који се тамо генеришу могли бити од суштинског значаја за европску шему снабдијевања у погледу независности од Кине. "Јадар" би, како додаје, могао да подстакне развој индустрије за прераду у ширем подручју око налазишта.
Због кључне улоге коју литијум има у развоју и примјени бројних иновативних технологија, за Европу је изузетно важно да почне да користи своја налазишта литијума и успостави еколошки најприхватљивију и најекономичнију производњу литијум-јонских батерија на својој територији.
Овај метал посједује својства која га чине идеалним за употребу и у медицинској опреми, као што су слушна помагала, пејсмејкери, хируршки инструменти.
