Просјечна нето плата запослених у министарствима републичке Владе креће су у распону од 1.800 до чак 2.180 марака, а ресор енергетике и рударства који води Петар Ђокић може се похвалити највећом просјечном платом, док је најмања код његовог колеге Саве Минића који управља пољопривредом, шумарством и водопривредом.
Подаци из министарстава у Влади Српске о просјечној заради за свако засебно показују да поједини ресори са просјечном платом и до скоро 900 марака премашују републички просјек, који према посљедњим подацима износи 1.312 марака.
Више од 2.000 КМ
Просјечна исплаћена нето плата за запослене у Министарству енергетике и рударства за јануар 2024. године износила је 2.182,86 КМ.
"У овом министарству запослено је 55 радника, од чега су 52 са високом стручном спремом и три са средњом стручном спремом", казали су "Гласу Српске" у Министарству енергетике и рударства Републике Српске.
Слиједи их ресор саобраћаја и веза РС, којим управља Недељко Чубриловић, а гдје према посљедњим подацима просјечна нето плата износи 2.148,31 КМ, док нешто мањи просјек има ресор за европске интеграције и међународну сарадњу на чијем челу је Златан Клокић. Према њиховим подацима, просјечна плата исплаћена за јануар износила је 2.048 КМ.
Министарство правде, на чијем је челу Милош Букејловић, једино јавно и то сваког мјесеца, објављује ове податке још од 2016. године, а статистика показује да су запослени у овом ресору у јануару у просјеку зарадили 2.046 марака.
Просјечном платом која је већа од 2.000 марака може се похвалити и ресор породице, омладине и спорта којим руководи Селма Чабрић, а према посљедњим подацима просјек плате код њих износи 2.027,45 марака.
Посљедње, шесто мјесто, али ништа мање славно, листе оних који имају просјечна примања изнад 2.000 марака припало је Министарству привреде и предузетништва којим руководи Војин Митровић. Просјечна нето плата према посљедњим подацима износи 2.023 КМ.
Од 1.800 до 2.000 КМ
С друге стране, просјечна зарада у шест ресора Владе Српске креће се од 1.900 до 2.000 марака, а прво испод 2.000 марака је Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање на чијем је челу Жељко Будимир, гдје је просјек плате 1.974,78 марака.
Слиједи их ресор којим руководи Ален Шеранић, односно Министарство здравља и социјалне заштите, гдје је просјечно исплаћена нето плата у јануару износила 1.963,20 КМ.
Просјек плате у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, на чијем је челу Бојан Випотник, је 1.935,34 марке, а у ресору управе и локалне самоуправе, којим руководи Сенка Јујић, 1.927,70 марака.
Нешто мање зарађују у Министарству финансија, на чијем је челу Зора Видовић, а гдје према посљедњим подацима просјечна нето плата износи 1.916 КМ, док је у ресору трговине и туризма, који води Денис Шулић, просјечна нето плата у јануару 2024. године износила 1.902,10 марака.
Међутим, има и ресор који је испод црте од 1.900 марака, а то је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
"На основу анализе на бази јануара 2024. године, просјечна нето плата исплаћена за запослене износи 1.811,15 КМ", казали су у Министарству пољопривреде.
"Глас Српске" је питања послао и на адресу министарстава просвјете и културе, унутрашњих послова те рада и борачко-инвалидске заштите којим управљају Жељка Стојичић, Синиша Каран и Данијел Егић, али од њих одговоре нису добили.
Подаци о просјечним зарадама запослених у министарствима показују да је онај ко је успио да добије посао у јавном сектору на добитку, а да за резултате свога рада не мора да се секира, казао је економски аналитичар Зоран Павловић.
Нагласио је да су због такве ситуације најпожељнији послови у јавном сектору, јер нико не одговара за резултате свог рада као што је то у приватном сектору.
"С друге стране, видимо да се нарушава договор или сугестија Свјетске банке по којој не треба запошљавати нове раднике у јавном сектору и повећавати плате. Као што видимо, то се не поштује, а велико је питање из чега ће се све то моћи и исфинансирати с обзиром на то да су приходи од индиректних пореза у порасту, али и обавезе по основу враћања кредита расту, док су директни порези у паду", рекао је Павловић за "Глас Српске".
То у преводу, наглашава, значи да ће јавни сектор или морати да узима кредите да би исплаћивао плате или да те плате смањује.
"Другу опцију је веома тешко извести јер је углавном ријеч о запосленима који су из одређених кругова и партија које су на власти", закључио је Павловић.
Синдикат
Предсједник Синдиката управе РС Божо Марић рекао је да високом просјеку плата у министарствима највише доприносе руководећи кадрови.
"Нису рачунате плате намјештеника који немају статус службеника, а раде у тим министарствима. С друге стране, ако посматрамо то на начин да је један начелник одјељења, који је задужен за израду неког закона, имао 1.800 па и 1.900 марака примања, а из тога изузмемо топли оброк и регрес, дођемо до тога да он има плату око 1.500, 1.600 КМ, што и није тако велика плата у односу на друга занимања, гдје запослени нису уложили знање да би радили најсложеније послове за државу", казао је Марић.
