Америчка царина на европско вино и жестока пића ће од 1. августа порасти са садашњих 10 на 15 одсто, потврдили су данас званичници и дипломате Европске уније за Ројтерс.
Ријеч је о привременој мјери док се не постигне нови договор у оквиру ширег трговинског споразума између Вашингтона и Брисела, чији се наставак преговора очекује на јесен, наводе анонимни извори из ЕУ упућени у преговоре.
Очекује се да ће све пошиљке вина и жестоких пића из Европске уније бити оптерећене царином од 15 одсто, осим уколико не дође до изузећа или преласка на тзв. МФН режим (Most Favoured Nation), који омогућава обрачун царине по литру умјесто у процентима.
За сада није познато да ли ће досадашњи споразум који омогућава нулте или МФН стопе за одређена жестока пића остати на снази.
Повећање царина долази неколико дана након што су амерички предсједник Доналд Трамп и предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен постигли начелни трговински договор.
Званични Брисел је подржао споразум, али реакције у кључним државама чланицама биле су подијељене, а индустрија у Њемачкој отворено изражава забринутост, преноси Блумберг.
Да ли постоји утицај на Србију?
Америчка царина на европско вино и жестока пића од 1. августа пораста са 10 на 15 одсто, што може индиректно утицати и на Србију. Како је Србија у царинској унији са Европском унијом, директно увођење додатних царина на европске производе у Србију неће бити примијењено. Међутим, поскупљење вина и жестоких пића на америчком тржишту може утицати на кретање цијена и профитабилност европских произвођача, што дугорочно може довести до повећања цијена на домаћем тржишту.
Дакле, у кратком року директан раст цијена вина у Србији није неизбјежан, али уколико трговински споразуми и даље буду под притиском, постоји могућност да се додатни трошкови пренесу на крајње потрошаче и код нас.
Србија ће пратити развој ситуације, јер стабилност трговинских односа између ЕУ и САД значајно утиче на економију и потрошаче у региону.
