Ходање је вјежба која не захтијева посебну опрему.
Не само да доприноси губитку тежине, већ пружа и друге здравствене предности. Може помоћи при губитку тежине и пружити многе друге здравствене предности.
Једноставност ходања чини га привлачном активношћу за многе људе – посебно оне који желе сагорети додатне калорије. Број калорија које сагорите ходањем зависи од бројних фактора, али ваша тежина и брзина ходања играју кључну улогу. Што брже ходате и што сте тежи, то више калорија трошите.
На самом почетку ходања, срце осјећа покрет и почиње пумпати нешто брже. Крвни судови се почињу лагано ширити, помажући да више крви богате кисиком стигне до мишића и мозга. Ова једноставна промјена буди цијело тијело, постављајући темеље за побољшани фокус, менталну јасноћу и бољу координацију.
Чак се и стопала и ноге почињу загријавати како се циркулација повећава. Ако постоји било каква укоченост од предугог сједења, она почиње нестајати током ових првих минута.
Доказано је да ходање изоштрава памћење, смањује ментални умор и побољшава фокус. Шетња од 40 минута чак је повезана с побољшањем креативног размишљања и способности рјешавања проблема, према студији Универзитета Станфорд.
Са физичке стране, синовијална течност у зглобовима се повећава, дјелујући као природно мазиво. Због тога се кољена, кукови и глежњеви осјећају глаткије и флексибилније.
У зависности од брзине ходања и тјелесне тежине, тијело је у првих 40 минута можда сагорјело између 150 и 250 калорија. Глутеуси, тетиве кољена, листови, па чак и мишићи трупа су активно укључени, посебно ако ходање укључује неке нагибе.
Конзистентност кретања током овог временског периода такође помаже у побољшању осјетљивости на инсулин. То значи да тијело постаје боље у контроли нивоа шећера у крви, смањујући ризик од дијабетеса типа 2 током времена.
Посљедњи дио шетње је тренутак када кардиоваскуларни систем показује праву захвалност. Један пуни сат ходања јача срчани мишић, снижава лош холестерол (ЛДЛ) и подиже добар холестерол (ХДЛ). Крвни притисак такође благо пада након завршетка шетње, што је корист која се употпуњује свакодневном вјежбом.
Кости такође добијају благи тренинг с оптерећењем, што помаже у одржавању густоће костију. Временом то смањује ризик од остеопорозе, посебно код старијих особа.
Добробити од ходања се настављају дуго након посљедњег корака. Током одмора, тијело је заузето поправљањем мањих оштећења мишића и јачањем ткива. Метаболизам остаје повишен неко вријеме, што значи да калорије настављају сагоријевати чак и када сједнете након ходања.
Расположење остаје подигнуто, а квалитет сна се обично побољшава – посебно ако се ходање одвијало на отвореном на природном свјетлу. Редовне шетње у трајању од сат времена такође су повезане са смањеним ризиком од хроничних стања попут срчаних болести, можданог удара и одређених врста рака.
