Задњих година када споменемо Унско-сански кантон једна од првих асоцијација су мигранти. Већина је кренула ка западној Европи да се кући више не врати. Ријетко, али има примјера да се задрже у БиХ. Један од њих је и Казим из Авганистана.
Казим Росхан је прије неколико година кренуо из Авганистана према Њемачкој. Након неуспјешних покушаја да пређе границу, боравио је у кампу Липа. Сада ради у хотелу као помоћни кувар.
"Већ три мјесеца могу рећи да имам посао, плату, све оно о чему сам сањао када сам кренуо за бољом судбином. О Њемачкој више ни не размишљам. Желим остати овдје, учим језик, а стекао сам и нове пријатеље“, прича он.
Каже, досад би већ био у новом дому да му се у једном од "гејмова“, у ријеци Уни, није утопио брат. У тешким тренуцима подршку су му пружили добри људи из тих крајева. Вјечно ће им, каже, бити захвалан.
"Били су све вријеме активни током децембарских, али и ових задњих поплава, свака рука је била неопходна, потребна, они су се осјећали домаћима и били су у скоро свакој акцији збрињавања угрожених током поплава“, истиче Златан Ковачевић, предсједник СОС организације у Бихаћу.
Иако још не зна језик, према ријечима његових колега, добро се уклопио. Труди се, заинтересован је и брзо учи.
"Јако је вриједан, послушан је, брзо схвата шта му се каже, иако не зна довољно добро језик, доста се лако с њим споразумијевамо, вриједан је и ефикасан у свом раду“, каже Силвета Диздарић.
Казим своје знање преноси и другима, па је тако радом у пластеницима СОС организације у Бихаћу, остале волонтере научио како се бирају парадајз и паприка. И све тако, док чека посљедње одобрење за азил.
