Први случај канибализма у Босни и Херцеговини који је потресао широку јавност забиљежен је 2018. године у септембру када је Сабахудин Велић мучки убио своју мајку и на крају скухао дијелове њеног тијела и појео их.
Монструозни догађај који ни дан данас никоме није јасан десио се у дворишту њихове породичне куће која се налази у засеоку Велићи, мјесто Махмић Село, општина Босанска Крупа. Овај догађај људождерства је успаничио тужиоце, психијатре, психологе и истражиоце, јер су се многи од њих први пут сусрели с оваквим злодјелом.
О оваквим случајевима треба да се говори, како се никада и никоме не би поновили, те како би подигли свијест о томе да је међу нама све више психички обољелих људи. Многи у нашем окружењу имају зле и подмукле намјере, а да то ни не знамо. Просто, нисмо свјесни.
Присилни смјештај
Како је за "Дневни аваз" потврђено из Кантоналног суда у Бихаћу, Велић се данас налази у ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац од 7. фебруара 2019. године по рјешењу Кантоналног суда у Бихаћу, којим је одређен присилни смјештај у трајању од шест мјесеци.
- Накнадна рјешења о присилном смјештају доносио је Општински суд у Босанској Крупи, а након што се тај суд огласио мјесно ненадлежним рјешењем од 24. маја 2024. године које је постало правоснажно 18. јуна 2024. године, спис је достављен Основном суду Соколац као стварно и мјесно надлежном суду – речено је за наш медиј.
Овим поводом контактирали смо Завод за форензичку психијатрију Соколац, гдје смо имали бројна питања за њих о овоме случају. Ипак, одговоре на многа од њих нисмо добили.
- У вези с Вашим захтјевом за информацијама о лицу Сабахудин Велић, желимо Вас обавијестити да је Завод за форензичку психијатрију Соколац, као здравствена установа, обавезан стриктно поштовати Закон о заштити личних података у Босни и Херцеговини (Службени гласник БиХ, број 49/06, 76/11 и 89/11), Закон о правима, обавезама и одговорностима пацијената (Службени гласник РС, број 37/04 и 58/05) и Законом о заштити менталног здравља Републике Српске (СЛГ РС бр 67/20, члан 45 и члан 46). У складу с наведеним законским прописима, све информације о идентитету, здравственом стању, дијагнозама, току лијечења и боравку лица у нашој установи спадају у категорију повјерљивих личних података. Откривање оваквих информација трећим лицима, укључујући медије, без изричитог писменог пристанка самог лица на које се подаци односе или налога надлежног суда, представља грубо кршење права на приватност и повјерљивост медицинских података – речено је за „Дневни аваз“.
Из ове установе потврдили су нам да се Велић налази у њиховој установи на лијечењу.
- Разумијемо интерес јавности за одређене случајеве, али приоритет Завода је заштита права и приватности наших штићеника, као и поштовање законских оквира који регулишу рад здравствених установа – казали су за наш медиј.
Бројна су питања о овоме случају, шта је несретног Сабахудина навело да почини овакав монструозни чин какав није забиљежен у нашој земљи.
Ударио је сјекиром
Мајку је прије убиства питао: „Мајко, јеси ли ти задовољна са мном?“, на шта је несрећна жена казала да јесте. Чим му је окренула леђа, Велић је мајци Насихи која је тада имала 60 година пришао с леђа док је цијепала дрва, те је од ње тражио да му да сјекиру, јер је то „мушки посао“, што је она и учинила.
Потом је, без икаквог повода, ударио мајку два пута у предјелу главе и врата, усљед чега је и преминула. Након убиства, отишао је да клања да би након тога тијело пребацио на друго мјесто и запалио га. Будући да тијело није изгорјело, укопао је мајку на непознато мјесто, а потом га ископао и поново пребацио у гаражу, гдје га је сјецкао разним алатом како би раздвојио месо од кости, које је касније јео. Монструм је разбацао један дио тијела по околним ливадама и шуми, док је други дио закопао у близини куће. Признао је тада да је, прије мајке, заклао и свог пса, јер је, како је казао, црни пас шејтан. Чак је и псу извадио срце и пробао га јести.
Кантонални суд у Бихаћу је 10. децембра 2018. године потврдио оптужницу Кантоналног тужилаштва УСК Бихаћ којом се осумњиченом Велић Сабахудину (1985.) из Босанске Крупе стављало на терет постојање основане сумње да је у стању неурачунљивости, у стицају, починио протуправно дјело „Убиство“ из члана 166. став 2. тачка а КЗ ФБиХ, протуправно дјело "Повреда мира" покојника из члана 379. став 2. КЗ ФБиХ и протуправно дјело „Мучење и убијање животиње“ из члана 318. став 1. КЗ ФБиХ.
Приношење жртве
Присутни у Суду су се шокирали чињеницом да је Велић плакао док је причао како је искасапио пса, али да није показивао емоције када је говорио о убиству мајке. Хладно је појаснио да је мајку убио да би принио жртву. Случај канибализма је откривен када се 14. септембра те кобне године, Велић сам предао полицији у Сарајеву те мирно саопћио шта је урадио с мајком. Велићу је раније био одређен једномјесечни притвор, гдје се налазио у КПЗ-у Луке, гдје је био изолиран од осталих притвореника, те су га на шетњу стражари изводили самог. Канибал је био у вези с једном дјевојком, али се она утопила у Уни и од тада није имао ни дјевојке. То га је погодило, након чега се и повукао.
/Фото: Дневни аваз/
