On kaže da se to može dogoditi zato što male zemlje poput BiH funkcionišu na principu "šargarepe i štapa", odnosno pritisaka i nuđenja nečega. 

Kolev je rekao Srni da obazrivost i otpor Srba i Hrvata nije bez osnova jer niko ne može reći kakvi su konačni planovi centara moći koji upravljaju migracionim tokovima i koji, iako to negiraju, ipak, namjeravaju da prave kampove za migrante na Balkanu, prije svega u BiH, čime bi Evropa zaštitila samo svoje interese. 

"U tom kontekstu treba tražiti potencijalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje. Sigurno da ostanak migranata može trajno da promeni etničku strukturu i BiH i Srbije", rekao je Kolev. 

On je ukazao da ne treba zanemariti ni to da među migrantima ima onih koji su poslati da budu na neki način instrumentalizovani i zloupotrijebljeni od islamista za ugrožavanje ovih teritorija. 

Kolev je upozorio da je strateški pravac migracije promijenjen, te da je migrantima preko BiH vrlo uzak koridor da uđu u Hrvatsku, odnosno EU, te da će i u tom kontekstu biti veći pritisak na BiH, nego na Srbiju. 

"Srbija ima od 7.000 do 10.000 migranata zbrinutih u različitim centrima. To je maksimum. Što se tiče BiH, sve ostaje otvoreno i teško da će BiH moći da nađe jedinstveno rešenje za taj problem, a da ne popusti pritiscima i otvori izbegličke kampove", rekao je Kolev.